Naša književnost, Oct 01, 1946, page 100

260 5 Наша књижевност

Окорок. Схватиће... Треба само... Схватиће... Ех, да има књига...

Сељанка. Књиге су све руске, па и оне су попушене.

Окорок. Тако ти је то.

(Пауза.)

(Одједном, сав срећан, замахне рукама, зове ближе Американца и виче му право у лице). Хеј, човече!... Слушај... Лењин... Ле-њин...

Американац. Лењин... Ура!

Окорок (буса се у груди). Ми смо, бештијо, совјетска република.

Американац. Република... Ура!

Гомила. Разуме... разуме... О-хо!

— Види Васу, како говори американски ...

— Дедер, њихове буржује...

— Опсуј им мајку, Васо...

Сељанка. Терај по овој слици... Јесте да је света слика, а и ово је света ствар. Изгубиће главу човек... Штета би било...

Окорок. Велиш, светаг Можемо ми и по овој слици. (Чита натпис на икони. „Аврам приноси на жртву Исака“. Врло добро. Слушај. Ево овај, с ножем, то је буржуј. Види колика му је трбушина... Само му још фали сат и ланац. А овај, на дрвима, везани младић — то је пролетаријат. Разумеш» Пролетаријат...

Американац. Пролетаријат — ура!

Гомила (радосно виче). Ура!

Окорок (одушевљено зграбивши Американца за главу и гледајући га у очи). Човече, реци им тамо...

преко мора... нека... Ех, изгореће ради општег добра ова наша Русија, нека је... Чуј! Ево овде лежи наш пролетаријат на дрвима, а буржуј га коље. А у облацима, у облику бога: Јапанац, Американац, Енглез — сав тај олош, сав тај империјализам седи...

Американац. Империјализам — доле!

Гомила. Тачно. Тако ти њих!

Син Бин-у. Нема руска република, нема... Нема кинеска република, нема... Има само једна црвена република... Само једна црвена република... Шанго!

Окорок. Ето, то је све, Никита Јегоровичу, готово... при-

добио сам га.

Вершинин. Сад га нараните, а кад га нараните, одведите га на друм и пустите. :

Сељак који прати Американца. Тако је... И право је.