Naša književnost

и = 255 2 о 77 Ц же > 5 И ЈиЛОПНИЛ нОЗ 14 69 а не 5 | Наи 7277 Филонов. Свираћу сам... Опростите ми, људи, оклевао сам, а сад значи... Значи... Свираћу сам... Пред смрт своме сину и себи.

Гласови. Добро, де! — Свирај, Филонове, свирај! 5 Знобов. Васо, подели оружје.

(Васа одгрне платно, скида џакове и вади оружје.

Међу пушкама проналази комад црвеног платна.

Жена Пекљеванова покрива платном мужевљево

тело. Комад није велик, лице и ноге Пекљеванова остају непокривени.)

Васа. Ето... Нема доста платна, не могу се чизме покрити.

Семјонов. Нема доста платна. Друже, набавићемо платна.,. Ко ће на светионик

Гласови. Ми ћемо на светионик.

— Хајдемо!

Знобов. Брже, брже, другови! Гласови. На светионик!

— Да видимо пред смрт како га они пале. — Где су заставег Треба нам застава...

Филонов. Ту је застава. Остави Пекљеванову ту последњу радост. Схватиће нас и без заставе.

Гласови. Схватиће и без заставе,

— Хајде!

(Знобов и радници трче. Пауза. Плотун. Електрика се гаси. Поред леша Пекљеванова — његова жена и Петров.)

Петров. Никита Јегорович каже... Ти, Петрове, вели... А овде нема платна да се покрије тело... Како ћу да те тешим, женог

Жена. Молила сам га: остани са мном, Илија...

Петров. Плотун... Ватра... Свет... Сумњам да ће заузети

без Пекљеванова. Да се заузме таква тврђава, потребно је много лудачки храбрих људи.

Жена. Зар се може сада, када је погинуо, посумњати у победу ствари за коју је погинуо! Шта си ту стаог Зашто си остаор Узми пушку. Иди!

" Петров. Идем, идем! Баш тако реци и Никити Јегоровичу; ја сам Петрову наредила да пође. Рефлектор. Зашто рефлектор» Шта је то» Наши! Оклопни воз долази!

(У даљини чује се музика. Све ближе и ближе. Појављује се оклопни воз).