Naša književnost

а АИ аи 5 те те а : == 276 : Ј | Неша књижевност |

Филонов. Не дам! не дам! Нећу да свирам! Размрскаћу главу свакоме ко се...

Гласови. Светионик још увек светли!

— Бродови долазе!

— Згромићемо их!

Знобов. Партизани су кренули на варош, Филонове! Дакле, наш је задатак да освојимо тврђаву и да отворимо паљбу против интервената. Сам Пекљеванов сада руководи устанком.

Филонов. Не дају ми да видим сина. М ви исто тако лажете, терате нас пред митраљезе. Трипут смо их терали, и увек ништа!

Гласови. Кушуј, Филонове!

— Ћути, стрино!

— Доста је било!

Знобов. Наређено ми је да почнем на време, и ја ћу то к урадити. ~

Гласови. Послушај, Филонове!

— Кад ти кажемо, престани.

— Престани!

Филонов. Нећу да свирам, нећу да послушам!

Знобов (диже револвер). Наређено ми је, Филонове, да почнем у седам... |

Филонов. Хајде, убиј! Кога убијаш, псетог

(Дотрчи Семјонов.)

Семјонов (пробија се кроз гомилу радника). Знобове... Пекљеванов... Пекљеванов... (Побегн е.)

Знобов. Другови, радујем се што вам могу саопштити да реч има војни руководилац, друг Пекљеванов.

(Гомила пред вратима узмиче. На гвозденом пољ-

ском кревету, претвореном у носила, уносе леш Пекљеванова. За њим иде жена Пекљеванова.)

Филонов. Ах, господе-боже! (Крсти се. Бог да му душу

прости. (Дотрчи један крсташ.)

Крсташ (Вас и). Је ли то одред генерала Спаскогг

Васа. Не, није!

Крсташ. А који јер Генерала Ноксаг

Васа. Не, није!

Крсташ. Генерала Јевгењсва»

Васа. Ама није, кад ти кажем. (Удара га кундаком.) Псе» то! Убили су Пекљеванова.