Naša književnost

204 ; ; у Наша књижевност

није, само она није била довољно научно приказана и расветљена. Данас је то задатак славистичке науке. Она треба да расветли постанак и развитак словенских народа, њихово културно стварање, њихове научне тековине, њихов удео у политичком и културном животу европских народа. Нарочито треба расветлити историју немачког надирања на Исток, историју борбе словенских народа противу немачких освајача, као и против турских и монголских освајача.

Али славистичка наука има и друге задатке. Она је у прошлости, иако делом искоришћавана у реакционарне сврхе, служила идеји словенске солидарности, зближавању словенских народа ради заједничке борбе против освајача. У току другог светског рата словенски народи су се нарочито зближили, зближили су се више него икада у својој историји, али се ипак нису довољно упознали. Славистичка наука, служећи интересима народа и одазивајући се свим његовим потребама, позвана је такође да допринесе даљем упознавању словенских народа међу собом. У том погледу има још врло много да се учини у свим словенским земљама. Сви словенски народи упознати су донекле с историјом руског народа, са његовом књижевношћу и науком. Али то није довољно. Други словенски народи такође се врло мало познају међу собом. Тако, на пример, код нас се врло мало знао Пољској, 0 крупним именима пољске књижевности, скоро ништа о Украјинцима и Белорусима, врло мало о Бугарима. О Чесима такође, поред свега тога што између њих и нас постоје старе везе. Исто то може да се каже и за остале словенске народе у погледу међусобног познавања.

Но нарочито је важно да се сви словенски народи темељито упознају с историјом и културом великог руског народа. Руски народ играо је изузетно важну улогу у историји човечанства и Словенства. У рату Совјетског Савеза и других слободољубивих народа против фашизма руски нгрод играо је прву, руководећу улогу. Руски народ изградио је богату културу, којој по оригиналности, по садржајности и по разноврсности облика нема равне у свету. Доста је поменути имена руских писаца Пушкина, Гогоља, Лава Толстоја, Чехова, Горког, имена научника Сеченова и Павлова, имена великих бораца и револуционара Бјелинског, Херцена, Доброљубова, Чернишевског, Плеханова и творца прве социјалистичке државе на свету Владимира Илића Лењина, па да се осети сва величина руске културе и удео руског народа у историској судбини Словенства и човечанства.

Пред словенским књижевним историчарима, лингвистима, истог ричарима стоји крупан задатак да проучавају историју руског народа, да испитају њен утицај на историју других словенских народа, да истражују утицај руске књижевности на књижевности других словенских народа. Сличних радова било јеи раније, али они су делом застарели, а делом не задовољавају из тог разлога што су у њима обра ђиване у главном старије епохе. Нови радови, дакле, о овом предмету били би нови и у методолошком погледу и у погледу тема.