Naša književnost

__ ПЕТ ПЈЕСАМА

ВУЧЈЕ ОЧИ

Само ноћ, само ноћ ноћ ону ноћну хтио бих да заборавим, да потопим лавеж њиних корака!

Кад су дошли над мојом постељом горјеле су вучје очи по јоргану о, моја тиха постељо! 5

“

Кад су ме спроводили селом —- мртвим селом, о, горјеле су горјеле су вучје очи дуж сокака!

Кад су ме водили свезаног у пусте жице, у Буче, горјеле су вучје очи по мени!

Вучје очи! Вучје очи!

Дошли су крвници, упали у мој дом, и одвукли ме — вукли ме цијелу ноћ,

цијелу ноћ ме тукли,

разумијеш ли цијелу ноћ под мрким оком пушака! _

О ноћ, ту ноћ, ; цијелу ноћ ону хтио бих да заборавим — ону ноћ од ноћи тавнију! ; Ал бије она данас мојим мукама,

ал' пријети она данас мојим лукама! Гори још тама у зјенама _

и пожар вучјих очију!