Naša književnost

Ман ан тиди на авва оцена“ 1

и и

160 Књижевност

Јави се звоно са цркве из Горњег Латинлука. Јела убриса невидљиву сузу и брзо измоли Поздрав анђеоски, па поче да се стеже и опасује оним својим појасевима и шалчићима, које је и лети и зими носила, и да се спрема на дневни посао.

После Филиповог одласка сви у кући осетише мир и празнину и у исто време ону врсту олакшања коју човек осећа, док лежи, после тешке операције. И у пословима се осећало да их једна рука води; нису се ширили ни напредовали, али су текли мирније и правилније. Уствари то је било сужавање и ограничавање досадашњег рада и по врстама робе и по кругу муштерија. У исто време, зависност Николина од старог Ливаића и његових синова постајала је све очигледнија. Али то је ипак значило неко решење и бар привремени излаз, који је било немогуће наћи док се питао и Филип, који је „дерао високо“ и није хтео ничије помоћи, а сам није умео да је нађе.

Никола је сав легао на посао. Постао још ћутљивији и повученији. И његова спољашност нагло се мења. Погнуо се у пасу и савио у коленима при ходу. Почео да седи на слепоочницама и у брковима, иако је тек лане прешао тридесету. У кући је све блажи и тиши. По свему, и по изгледу и по навикама, почиње нагло да личи на свога оца, покојног Петра Памуковића.

Невенка је бременита, четвртим дететом. Лако носи, ведра је и окретна. Она се већ у свему изједначила са Памуковићима. Како је стара Памуковићка све слабија и непокретнија, сада стварно Невенка управља кућом, иако брижљиво пази да у свему приупита свекрву, која наравно увек одобрава, тако да све бива онако „како Невенка каже“. И муж је све блажи и мекши према њој. После вечере, кад деца оду да спавају, воли да поседи с њом. Није да богзна шта разговарају, говоре кратко, мало и само најобичније ствари, понајвише о деци, али седе једно према другом и заједно се одмарају.

Деца задају Невенки и посла и бриге. Четврто је на путу. Оно најмлађе се споро отима. Девојчица је слабачка. Њена велика радост и велика брига је најстарији син, Петар. Здраво и паметно дете само сувише осетљиво. О њему Невенка разговара често са свекрвом, која га такође нада све воли и одваја од остале унучади. Препричавају необичне, старачки мудре ствари које је дечак рекао или шта је учинио у неком од наступа неразумљиве осетљивости или самовоље. И смеју се и забрињавају и питају, шта је у том детету,