Naša književnost

ср ред и еврима ов ава ПА (6 и ва

деда

ду ле мрље дефј цветне

ми

+» Р, ;

у мени — у бистру врелу, у мени — у срца луку! Велик сам ноћас сред постаје глуве: нрсИног6 бих јарошћу џина сваког ко би да отме

_и дигне на нас руку! 8

У полусвијетлу купеа сањиво друг ме гледа,

кроз маглу благу сан би да плови, доплови.

За тебе сам, је ли, незнани сапутник Ћутљиви,

не бјеше ријечи — сву ноћ су тукли точкови.

Можда су, путниче драги, и у теби пламсаји скрити,

и мис'о на љубљено небо, на друм у зори, и кућу над потоком>

· Чекамо воз да искрав са тутњем додахће из тмине, да пронесе далеке звијезде и мирис свјежи планине, и мирис свјежи планине.

Притисла ноћ, ноћ мрка тегобна — тежа од сна недоснулог,

_ тек писак локомотиве кроз ткиво њено прошиша.

Ноћас сам незнани путник кроз даждовну ноћ ту мрчавну. што љубав земљи и ријеч топлу нечујно крчми у себи негдје, негдје

у глувој постаји измеђ Београда и Ниша!..

у ~

ДУШАН КОСТИЋ -

и