Naša književnost

178 Књижевност

разумије се, не може подмирити ни издалека наше потребе, јер одреди бројно расту и сваки дан воде све веће борбе, које гутају муницију. Али ипак ова фабрика, као и фабрика оружја, која сваки дан производи 350—420 пушака и велик број ручних бомби, за нас значи много. Прије свега мјесец дана ваљало је готово сваку пушку и сваки метак, отети од непријатеља, плаћајући то често крвљу. Тај начин нашег наоружавања остаће сигурно још дуго времена главни извор. Само, данас наш Врховни штаб има у руци какву“ такву резерву пушака и муниције, што је, с обзиром на ситуацију, од неоцењиве важности.

Друг Тито се вратио у штаб, позвавши ме да дођем на вечеру у Банку. |

Пред Банком сам срео друга Милинка Кушића који је, поносан и насмијан, ишао улицом свог родног града. Пошли смо заједно да обиђемо војне радионице, у којима се дани ноћ-шило рубље и правила обућа за војску. У Ужицу је нађено, осим оружја и муниције, доста коже, сукна, платна и ћебади тако да је оно снабдијевало разном опремом наше одреде и болнице не само у Западној Србији, него и у Источној Босни. Осим тога, ужичка ткачница радила јен даље, тако да је сваки дан лиферовала нашим радионицама велике количине платна. |

Кушић ме је водио кроз радионице у којима су ужички радници и раднице неуморно радили за своју војску, не питајући за радно вријеме и плату. Њихов материјални положај није био повољан, али они су осјећали да је започела битка за њихово ослобођење, и радили су с вољом. Сви су носили петокраке звијезде, ко у запучку капута, ко на качкету или блузи. Кад је Кушић у обуђарској радионици рекао једној групи радника да сам из Босне, они ми приђоше. Рукујући се са мном, један старији радник рече:

— Док је партизанског Ужица биће Босни свега.

Доиста, Ужице је за устанак у Источној Босни имало огромно-

значење. Сваки дан јурили су из њега за Босну камиони крцати оружјем, муницијом, рубљем и осталим потребама. Колико је само пушака „партизанки“ — израђених у нашој фабрици оружја — отишло у босанске одреде. Из Ужица је стизала наша штампа, на првом мјесту „Борба“, која је ишла у све наше одреде и била први штампани материјал за политички рад на ослобођеној територији. Осим те знатне материјалне и политичке помоћи коју је Ужице пружало, за расположење духова у Источној Босни била је важна чињеница