Naša književnost

= # Е # % 5 + з »

бројно надмоћнији па у њој може боље да искористи ратну технику, нарочито артиљерију и авијацију. 4 Затим је говорио о опсједању градова и рекао, углавном, ово: Много времена и муниције трошимо око опсједања градова. Ту се дају жртве и ангажују се за наше услове велике снаге, док

би се оне могле корисније употребити продирући у непријатељску.

позадину, уништавајући тамо све што служи непријатељу. Градове треба узимати муњевитим налетима, користећи изненађење као најважнији моменат у рату као што је наш, у коме ми, малобројни и

слабо наоружани, идемо против непријатеља који је јачи и по број=

ној снази и по наоружању. Ако тај налет не успије, онда треба мањим снагама блокирати непријатеља у граду, онемогућити му снабдјевање споља, узнемиравати га стално, а не правити обруч око града и дати могућност непријатељу да дозна гдје су наши положаји и да их туче артиљеријом или авијацијом. Једном рјечи, у партизанском начину ратовања наши штабови морају бити гипки

у тактици, сналажљиви и ДОВИТљЉИВИ, они морају МИСЛИТИ који на-

чин борбе да примјене према ситуацији која се стално мијења.

Слушао сам друга Тита и мислио о зворничком фронту и о опсједању Рогатице, гдје су биле ангажоване знатне устаничке енаге и гдје је трошено много муниције, а успјеха нема.

Кад је завршио своје излагање, обећао сам му да ћемо учинити све да бар Рогатицу узмемо што прије.

Запитао сам друга Тита како стоји са споразумом с Дражом Михајловићем, о коме се говори.

— Можда ћу се с њиме опет састати ових дана, рекао је друг Тито. Учинићемо све с наше стране да до споразума дође. Његови четници чине подлости на сваком кораку, од саботаже на фронту, на коме се и они тобоже боре, до напада на наше курире и патроле.

Па послије кратке станке додаде: 532 у

— Обратите пажњу на четнике на вишеградском фронту. Тамо, чини ми се, има поштених људи. Неки дан су ми долазила двојица; тражили су помоћ у људству и материјалу за напад на Вишеград.

Пошто ми је издао још нека конкретна наређења у погледу на-

пада на Рогатицу и Зворник, друг Тито ме је повео у нашу фабрику

муниције која је била “смјештена у трезорима Народне банке. Тијесно је било у бетонираном тунелу у коме су биле смјештене

машине. Око шездесет радника и радница радило је у тој тескоби,

и давало нашим одредима осамдесет хиљада метака дневно. То,