Naša književnost

152 .

Књижевност

према пороку коме је и сам у младости служио. То је изазивало све чешће сукобе између браће, која су се и иначе закрвављено гледала.

У пословима исто неслагање, иста нетрпељивост и исто отсуство сваке воље за договором и споразумом. Филип је хтео да се у послу води рачуна о новим приликама, да се радња модернизује и посао прошири и постави на нове основе, да се не бежи од кредита који се сада нуде на све стране. Никола је знао само да дуг није још никога обогатио и да је стара муштерија најбоља муштерија. При томе је несумњиво играла улогу и урођена жеља за мировањем и страх од новости и промена, који су се код свих Памуковића већ у раним годинама јављали, али још више дубока лична мржња према овоме брату од кога су сви ти предлози долазили. Због те мржње он је одбијао и најприроднија решења и најразумније предлоге само зато што су долазили од Филипа. Због тога је ствар са продајом земљишта после пожара прошла тако рђаво и због тога је новац, добивен од продаје, тако нерентабилно употребљен. Тако су пролазили месеци па године а Памуковићи нити су могли да се прилагоде приликама које су створене новим државним границама и новим начинима и путевима трговине, нити су успевали да одрже стару муштерију и ранија тржишта. Сваки од браће је вукао на своју страну и њихове снаге су се потирале.

Међутим времена су се мењала нагло. У чаршији су почели да се јављају нови: људи, Херцеговци, Далматинци, млади, предузимљиви, наоко скромни и безначајни. Они су почињали са малим и претварали се да на више и не помишљају, али су се њихове радње, у противности са њиховим речима и држањем, из године у годину шириле, њихове везе гранале а њихов капитал увећавао. Они су са највећим поштовањем приступали сопственицима старих трговачких кућа, као што су Памуковићи, питали их за савет, уступали им свуда прво место и у исто време потискивали их полагано и неосетно у пословима. Поред тога почели су да стижу из Аустрије и Мађарске Јевреји и други странци са новим артиклима и новим начином пословања.

Шест година су ствари ишле тако у Памуковића кући. У том времену Николи се родила кћи, па још један син. Његова жена Невенка, која је првих година много препатила од Памуковића, снашла се и навикла, као да је потребном количином патње купила право да је Памуковићи, најпосле, примају као своје чељаде. Није више онако ситна и бледа, згрчених уста и пламених очију, као некад. Раскрупњала се, смирила, не склања се ни пред ким, хода

"——____ЕН