Naša književnost

Мртвац ; 5. а зЕ А 2 7 8 | 489

ваче, једне покривене сламом, друге црепом, већина од њих цинком. Ту су живеле проститутке; ту су, у празничне дане, долазили радници са плантажа, тражећи љубав. -

"Старац је, с времена на време, ударао тојагом у врата. __ Најзад неко викну изнутра: . · — Ко је И шта хоћете, дођавола2.

Беше то женски глас, глас још поспан. Неки-мушки глас додаде:

— Прођите се путем, Све је пуно. — И глас пропрати задовољни смех.

— Богами, добро им иде радња, — примети младић. И би му нејасно како ће предати мртваца његовим кћерима кад су код њих у креветима људи.

Старац мало размисли.

— Треба им га дати, рече он. Пра им га предати на сваки начин.

— Зар не би било боље причекатиг — на то ће човек из Сеаре,

— А шта с њим да радимо2 — упита стари са седом брадом, показујући на леш. — Одавно је произишао из земље. Јаднику је по“ требан покој. — Онда поново повика:

— Лусија, Виолета, Лусија!

— Шта вам је наспело2 — опет се јави мушки глас.

Старац тада позва'и трећу кћер:

— Марија! Хеј! Марија!

На вратима суседне куће појави се нека старица, још сва буновна. Хтеде да се побуни што дижу грају, кад угледа леш.

— Ко је то — упита она.

— Њихов отац, — одговори сеарски житељ, показујући кућу пред којом су чекали.

— Убили су гаг — распитивала се старица. 3

— Умро од грознице.

___ Старица пређе праг својих врата и приближи се. Посматрала је мртво тело, уцвељена изгледа.

— Јесу ли туг Нико не одговара.

— Лумповале су синоћ, Био је рођендан Јуквинха, онога што се загледао у Виолету. Банчили су до јутра. Ето зашто их не можете разбудити.

И поче заједно са старцем да виче: „Виолета! Виолета!“

— Ко јег Шта хоћете, доврагаг

— Овде ти је отац, — викну старица пискавим гласом. — Ко2 — У гласу је било изненађења. — Твој отац.

Настаде тајац, прекидан само шумом тумарања људи у кући "Врата се отворише и Виолета промоли главу. Поглед јој се задр-

у