Naša književnost

ЧЕТИРИ СЦЕНЕ ИЗ „БОРИСА ГОДУНОВА“

НОЋ. ЋЕЛИЈА У ЧУДОВОМ МАНАСТИРУ

(Година 1603)

Отац Пимен, Григорије који спава.

5 Пимен (пише крај уљанице)

Још само ово сказање последње и ја летопис доврших свој, иепуних дужност Богом дану ми. Не одреди ме Господ узалуд

и не научи вештом писању

да сведок многих будем година. Знам, духовник ће некад ревњиви пронаћи овај безимени труд,

па уљаницу, к'о ја, ужећи

и стрести с књига прах од векова, реч истиниту преписивати

да православни сете се унуци судбине древне рода рускога

и помену се силних царева,

добра њихсва, славе, подвига,

а за зла дела, грехе њихове, Господу да се смерно помоле. Сад живот ми се враћа поново, прохујали ме дани походе,

а већ одавно бурни прођоше

к'о вал за валом морске пучине, " па се сад љута бура стишала:

тек неки лик ми дође пред очи и тек се неке речи поменем, > | а остало без трага пропаде...

Гле, зора свиће, свећа догоре — — још само ово сказање последње.

(Пише).

%