Naša književnost

464

НА лез а ~ За Рен ке“ па омања, “= 4

Књижевност

Григорије (буди се) |

Све исто снивам! Ево, трећи пут

тај сан проклети... А крај светиљке старац све нешто пише — дремежу предао није очију сву ноћ.

О, како волим тај лик спокојви:;

у прошлост му се душа заноси

до рујне зоре пишућ летопис,

па желео бих баш да погодим пише лг о мрачном јарму татарском ил Ивановим грозним зверствима, ил' новгородским бурним већима» Ил' о Русије слави» Узалуд, погодит нећеш мисли скривене

из очију му, с чела високог.

Све исти лик му, смерно узвишен... К'о стари писар што у судници | криве и праве гледа једнако,

и зло и добро мирно посматра,

без сажаљења и без љутости.

Пимен Будан си, братег

Григорије

Благослови ме, оче пречасни.

Пимен

Благослов теби Господњи и сади у векове.

Григорије

Не дајеш себи сна ни покоја пишући сву ноћ, а мој починак грешни су снови помућивали

и ђаво ме је сву ноћ мучио. Приснило ми се: кули високој . на врх се пењем, гледам с висине сву Москву као неки мравињак, по тргу доле народ жагори

са смехом у ме прстом упире, | а мене и стид и страх обузе

и стрмоглавце павши пренух се. Трипут сам, оче, тај сан уснио. Зар није чудног .