Naša književnost

Пимен

Ври ти млада крв. Кад се умириш постом, МОЛИТВОМ, снови ће твоји ведри постати. Та чак и данас кад ме обори док се још нисам Богу молио, дремеж невољни и сан освоји, не снивам ни ја тихо, безгрешно: прикажу ми се бурни пирови, походи ратни, љути бојеви, весеље лудо младих година!

Григорије Проживе дивно ти свој млади век! На казанске си куле удар'о са Шујским си на Литву војев'о, и двора царског раскош видео,

· срећни човече! — док ја млади век

но ћелијама глувим проживех. Но зашто не бих и ја војев'о и пиров'о за столом царевим> Па кад ме стара лета притисну ман'о бих и ја светску сујету, монашки лик бих к'о ти примио, у обитељ се тиху повук'о.

Пимен

Не тугуј што си рано грешни свет ти оставио и што искушења мало ти даде Вишњи... Веруј ми, нас очарава залуд раскош, сјај

и препредена љубав женскиња. Много сам живот уживао дуг али блаженства тек осетих сласт кад у манастир мене позва Бог. Помен' се, синко, силних царева: Ко је над њима» Господ једини, Против њих нико не сме устати, Ал' и њима би венац дотежто,

те су мењали круну капицом.

У монашком је посту, МОЛИТВИ, цар Иван покој души тражио,

и дворац препун горде властеле

у манастир се тих претворио; љубимци бесни двора његовог сви постадоше смерни иноци,

465