Naša književnost
3.
Ми не признајемо
Тоза — Како који... Има их који се — боре... Има их који беже... А има их који се — предају!
Један војник — (без оружја, као оправдавајући се): Јес"... Узме ти Шваба пушку и каже: „Нема пуцаш:.. Идеш кућа“...
Тоза — Јес", бајо... „Нема пуцаш, идеш кућа“... Искијаћеш ти то, гадно искијати...
(Опет пуцањ и експлозија даље)
~
Колар — (код прозора): Б-у-м!... Ожежи, швабо... црк'о да богда! ;
(Улази СТАРИЈИ СИН (Иван) са женом, у цивилу)
Иван — (још с врата): Светозаре!... Где је Светозарг
Тоза — Е, де, де, полако,.. Овде сам... (Спази брата у цивилу) Гле, а ти се већ — демобилисаог 5
Иван — Рањен си... Скидај тај ранац... и ту пушкетину...
(Покрет да помогне брату при скидању)
Тоза — Не дирај ми то — ако 'оћеш да останемо браћа...
Иван — Не мислиш ваљда...
Тоза — (прекида): Мислим, богами...
Иван — То је лудост!.. Знаш ли да је потписана капитулација» Тоза — (превијајући рану): Ко је потписаог
Иван — Врховна команда!
Тоза — (кроз кисео осмех): А, главешине!... господа генерали2... Али није потписала војска!... 4
Три војника — (у глас); Тако је!... Ми не признајемо... није војска потписала...
Иван — То је неозбиљно... Детињарија!... Слушајте старије и паметније!...
Старац — (упада); Јес', децо... Слушајте старије и памет“ није... А најстарији у овој кући... и ваљда најпаметнији.... каже вам: Идите, борите се, и нека вам је — са срећом... па шта било!
(Часком пауза)
Пуковник — (дижући се са банка, театрално): Домаћине, ја вам честитам!... То је шпартански!... Још више — српски!... Само... мислим... не би требало ићи до краја...
(Улети неколико уплашених цивила-грађана и сељака. Напред бивши министар)
Бивши министар — (пригушено): ЈЂуди, ево немачких мотоциклиста!
5 Књижевност