Naša književnost

ме

АН оу пре ВЕкренј те а 5

па и а А Књижевност

На линији разоткривања друштвених односа, осветљавања стварног положаја народа и његових узрока лежи и Глишићева делатност тих година. Та тежња је водила Глишића када је писао сатире у „Враголану“, када је преносио забрањену Марковићеву „Ср5; бију на истоку“, када је сарађивао у „Врзином колу“. У тој борби 5 | изоштрио се и његов поглед на стварност Србије, чији ће плољ | бити низ реалистичких приповедака. И зато у његовим приповетЕ кама има много елемената сатире, поједине личности и поједине ситуације као да су настале тако, што је Глишић лица из својих сатира пустио да се крећу жива, и карикирао њихове односе у реалности. ФУ свом приповедачком раду Глишић се користио сваким погодним моментом да узгред још по који пут ошине некога из серије оних који предају „бајаги популарну физику“, дају „лекције из хисторије Срба“, или пишу „кратке хисторије света“. Такав је: ва пример, сусрет сељака Радана („Глава шећера“) са професором који прикупља грађу о „народним обичајима“ и као „старине“ купује сврдлове, или (у „Злослутном броју“) надгробне ПА као што је сатира продрла у његове резлистичке приповетке, остајући стални, више или мање изражени елеменат, може се рећи да су се елементи његовог реалистичког описа јавили још у његовим сатирама, Довољно је сетити се сцене (.Једна лекција из хисторије Срба") у којој наставник држи придику ђацима: „Идите, депо. сви у богословију — јер ништа ти није красније и лепше него бити попа. Очиташ молитву — цванцик; очиташ водицу — пванцик; опојаш мртвапа — талир; венчаш — дукат; крстиш — талир, чарапе и част... новац иде, све сигурно, а ти само згрнеш, па у пеп. Попа си, живиш рахат,.имаш пилића, ла ћурана — ..па гушчића, па прашчића, па младих јагањчића, па винца... живот!“

У приповеткама је Глишић сликање типова разрадио. они су живи, рељефни, често и детаљисани, али никад не губе оне битне црте, оштро повучене, које их чине припадницима одређеног друштвеног реда. Када је већ реч о поповима, они се ни у приповет- : кама много не разликују од горње идеализације, а уз то добијају | пуније карактеристике, које показују колико одишу „животом“: | поп-Пера „у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу | вина на глави, а да не упусти“: поп-Јеротије „рже за женскињем кад се мало ћевне“ и пева заједно са Циганима „некакве скаредне | песме“, Има доста попова у Глишићевим приповеткама, и сви су они слични, Али се поједине њихове особине простиру на много шири круг људи који имају још доста заједничких црта, нијансираних према томе коме ступњу хијерархије припадају. Све је њих Глишић добро обележио, и када је давао дубље корене њиховог + друштвеног постојања, и када их је скипирао само у пролазу, као | оног ревизора у приповеци"„Ни око шта“, који брзо дође и оде, ; [али метеорски заблиста сценом у којој пропитује ђаке. док у кухињи слуга пржи пиле за ручак, „Кажи ти, мали. ко је био први

човек на светуг; „У којој је части света ово ваше село2“; „Кога