Naša književnost

Извидница која је силазила до пред само село појачала је у сумњу. Нигдје се није примјетио непријатељ нити икакав људски 2; створ...

Издато је ново наређење: Чим се смркне, са два правца послати у село извиднице. Задатак им је да детаљно извиде ситуацију у том „мртвом селу“ и околини.

Борбене јединице биле су у приправности. По прилазним мјеу стима распоређене су засједе. За претстојећу ноћ артиљерија је . утврдила положаје.

# Пао је мрак... По небу су ницале најприје нејасне, па све број| није и свјетлије звијезде. Што се више залазило у ноћ, студен је све : више стезал“. Борци су почели кратко да „проричу“:

НЕ — Стегнуће ноћас мраз. Е

| — Неће. у

ђ — Хоће!

— Неће, јамчим!

— По чему знаш»

— Погледај оне бијеле праменове. Увијек донесе вјетар.

Неки су погледали. На окрајку неба примјећивали су се мали бијели праменови облачака. Као да је ријетка кречна четка додирнула плаву основу. У почетку се чинило да ће се расплинути,. тако су им се језичасти врхови, блиједећи, почели да истежу.. Умјесто тога, они су нагло ишарали готово половину неба.

Онда је постепено почело да дува и одједном се нагло раз_лувао вјетар, као да се оборио са снијежних врхова планина. Дувајући пренио је из даљине два-три усамљена пуцња изазивајући код бораца радозналост:

— Чу лир

— Па штаг Пуцају..

— Рат је ово, — хтио да се нашали један, а по говору се видјело да је мислио о непријатељу, јер је на започету реченицу надовезао: —— а можда су и наши наншли с оне стране...

— Биће да су нам сублизу ја л Нијемци, ја л усташе, ја л' четници, ја л' Талијани — набрајао равнодушно нечији дубоки глас.

По још неолистаној шуми која се простирала ту и тамо око: положаја и по засјенченим увалама задржао се снијег иу ноћи се чинило да је неко по земљи разбацао велике, бијеле подеране крпе.

Вјетар се затркао, размахао, зашумио у крошњама дрвећа погијајући им врхове грана час на јесну, час на другу страну.

Мислећи на невријеме, борци су поново предвиђали, да би разСрли досаду:

— Натјераће облаке!

— Нека ће! Биће нам топлије! Бо

— Врага топлије! Успадаће! г : 5

Нечији глас је заустио да му одговори, ади је одједном од-: некуд изронила бијела ракета и дртурећи у паду освијетлила шума—