Naša književnost

556

> У Ева Пен а И

Књижевност

ћутиш ли ока свога црни кр јес достојан стиха Марулића Маркаг!

О није, драга, овдје више гробље: кости, морнара и рибара прах;

о ту је љубав, младост, рада дах

и није овдје црне туге робље!

На Марјану већ прше прве сјене и Лука Ботић снива давни сан, кад Маре пошла је на Сустјепан и зв'језда су јој биле пуне зјене.

Све брже идеш. Свјетионик гори

и густи баршун разастире ноћ;

већ журиш, трчишћ знадем: сад ћеш доћ сваки је корак звоно, пјесма зори!

Зв'језда су пуне гране тамариска и мјесец јаву расплиће у сан, а Јадран бучи, бије Сустјепан: замире задњих галебова вриска.

Владимир КОВАЧИЋ

Ежен Делакроа: На коњу