Naša književnost

138 Књижевност

„Под овим каменом лежи најодличнији смешљивац. Какав је он човек био, остаће потомцима тајна... Вероватно ће у њему хтети да виде шаљивчину и лакрдијаша који масним речима стиче масне залогаје. Не, не, то није био шаљивчина и лакрдијаш који забавља масу, већ човек сјајна и проницљива духа, који исмева људски род, његове нерасудне жеље и лаковерност његових надања. Спокојан за своју судбину, живео је срећним животом, њему су увек дували погодни ветрови. Међутим, тешко би било наћи ученијега човека, када је, остављајући се шале, желео да говори озбиљно и да реши неко тешко питање. Никада један достојанственик, намрштена чела, тужна и строга погледа, није озбиљније седео на своме уздигнутом седишту. Ако је био постављен какав велик и тежак проблем, ако је за његово решење било потребно много знања и вештине, ви бисте рекли да су само њему велике ствари јасне и да су тајне природе биле познате само њему. С каквом речитошћу је умео да приђе свему што је хтео да обради, на дивљење свих оних којима су његове уобичајене заједљиве шале и духовите речи наметнуле уверење да овај смешљивац нема ничег од једног научника! Он је познавао све што су Грчка и Рим створили. Али, тај нови Демокрит потсмевао се таштим бојазнима и жељама пучанина и принчева, и њиховим ништавним бригама, и брижним делима овог кратког живота на која траћимо све време које нам је Божанство благонаклоно подарило.“

За ове речи Анатол Франс с правом каже да су у њима „изражени дух, душа и геније Раблеа“.

Раблеова смрт била је окружена бројним легендама. У једној се казује о томе да се од живота опраштао на раблеовски начин: „Идем да потражим једно велико можда“, и потом, последњим дахом: „Повуците завесу, фарса је свршена!“

Но спуштена завеса још једном се подигла и ево, ни после четири стотине година, још се спустила није. На: позорници је свет који је Рабле створио, још увек жив и стваран. ПЏрашина векова која је попадала по декорацијама, стварима и оделима није успела да се одржи на ликовима и њиховим делима.

3 Књижевни рад

Књижевно дело Франсоа Раблеа, фрањевца, лекара и шефа дворске канцеларије за молбе, по обиму није велико. Да у зрелим годинама свога живота, после низа објављених публикација, није осетио потребу да своје животно искуство и своје енциклопедиско знање изрази у форми једног пустоловно-сатиричног романа, његово име једва ако би остало познато малом броју специјалиста и ерудита. Међутим, Рабле се књижевним радом бавио, уз друга занимања и као узгред, готово целога живота. Још 1525 године написао је једну посланицу од сто декасилабичних стихова своме пријатељу Жану Бушеу, који ју је и објавио,