Naša književnost

!

152 Књижевност

= Како, шта говориш ти! Јеси ди ти свесна шта си казала! разрогачим ја очи. 5 пе

= Кажем што је истина. Толики су људи ушли у задругу, па Нису умрли. Јелнима није боље, једнима јесте. Једнима је и горе. Они који не знају или неће да раде, њима се и не рачуна. А наше златне руке, вредеће џи на крај света, а не У задрузи, гле сви од Њих живе. _ -

= Како ћемо се раставити од земље, коња! Зар ти на то не мислиш! ПН

= Мислим. И није да није тешко. Тешко је и мени. Али, зар није пречи живот и мир од њихр Зар није нама Важније да Влада буде разуман, да постане товек и да живи како ваља, без мука и трзавица, без брига и туге» Зар није главно то да будемо сити и мирни, да не бринемо стално за сутрашњи дан и за образ.

Гледам ја жену. Говори мирно, паметно. Мислим, нисам се С њом никад довољно саветовао. Ето, а она постала мудра газдаБица, свој човек. И кад мене не би било, како би лепо знала да одлучује и распоређује. Гледам је, али ми је и ње жао. Она то што говори, говори због мене, да ме умири ин охрабри. Но, знам, ке би реч једну рекла, ако заиста не мисли тако.

"Мени би лакше. Лакнуло ми на души. Значи, она, бар она неће

толико да пати због тога, ако ипак будемо ушли у задругу. Значи, само сам ја тај који не може даље да види од своје њиве џи свога гумна, | и Онда, видим, опет се колебам. Узалуд сам тако журно похитао У село да објасним своју одлуку. о

· Изиђем у двориште и потражим сина. Он испреже коње и намирује их. | |

= Сине, да те баба нешто пита.

— Питај, бабо!

= Шта би ти могао да ми кажеш о томе, овај... како да ти кажем» Видиш, ми сад живимо тешко. Не може крај с крајем...

"= Ја мислим, бабо, да ми не живимо тако. |

= Не мислим да сиротујемо, али никако не можемо толико напред да се заиста и унапредимо.

== 5 па би ти, бабо, унапређивао! Земље имаш максимум. Имаш кућу, имаш своју стоку и сермију.

= Знам, брате, па не можеш увек на једном. Троши сен клупа на којој седиш, где неће имање и остало!

— Јесте, тако је. Но, шта ћеш му» Прошло је газдашко време.

= Баш о томе сам и Хтео нешто да те питам. Мислим, можеш ли ти да издржиш ово све, мислим на посао Код нас се злотворски ради. Видиш да сам ја пропао. И мати Ти се осушила од умора и несна. А ти, нисам ти никад рекао, куд ти смераш» Видиш да ниси

Би порастао добро! Видиш колики си према својим вршњацима,“

Мислиш да је то од доброг! То је од нашег Злотворског рада. ___ Влада мало оборио очи, па ће рећи: ;