Naša književnost

Исповест : о ; д 155

г

к

своје задовољство, што се мени допало, јер се није пренемагао преда мном. Он мало разгледа своје папире, па ми рече: | — Ето, сад се баш формира задруга у твом крају. Ми смо се ослонили на малог Жицу, Он води акцију. Они су скоро готови. Треба само да се поразговараш са Жицом, и, можеш му рећи да си бо код мене. Неће бити никакве препреке. Радоваће се његови задругари ко ће бити с њима. Ти си радник, зна се. Надалеко га нема“

- А стока ти је одлична, и сермија, и то се зна. Додуше, земља ти

А

није прима. Но, у задрузи, добра ће бити.

Кад рече Дина да треба да нађем Живка и с њим да разговарам, мене нешто стеже хладно око срца. ·

Нађем ја Дину сутрадан поново.

— Но, јеси ли разговарао са Живкомг — дочека ме Дина.

— Нисам — кажем ја нешто нерасположен. — Нисам још. Хтео сам с тобом још да разговарам.

И питам Дину, не би ли ја могао да се упишем у задругу која. се исто тако сада оснива, али коју води Јова Босанац.. |

Дина ме погледа, прво зачуђено, па се онда наједном насмеја:

— Ја отприлике назирем о чему се ради, али, ти си бар паметан човек. Ваљда ти не смета што је Жица био слуга.

— Дино, брате, ако ћеш да ме саслушаш, ја. бих почео изда-

· лека. Можда ћеш ме и разумети. Видио сам да умеш да разумеш. гПослушај ти сад ово. Е |

Код Јове Босанца има досад тридесет и пет домаћинстава. Све -

· су то стари и нови колонисти: Стари колонисти су добревољци из про-

шлог светског рата. Насељени су у старој Југославији уз надељене парцеле од нешто преко осам јутара земље. Они су сви током овог рата страдали. А пред рат су већ били прилично стојали. Приучили су се савременој обради земље. Село је било велико, било је много богаташа, у близини је био велики спахилук. Видели су и колонисти да је добра обрада главни услов за.добру жетву. <

Сад су се стари добровољци вратили на своје разорене домове. Немају ни стоке, ни запреге ни инвентара. У -почетку су уз помоћ Месног народног одбора покушали самостално да живе. Неки су добили нешто инвентара, неки неко грло стоке. Али, углавном, са тим животом је ишло врло тешко. Један део, увиђавнији и свесни ји, ушао је. одмах у задругу, још 1945 године, чим се осневала прва задруга у селу. Они којима је посед био милији, издржали су све до сада. Има их десетак домаћинстава. Сад ће сви код Јове у задругу. Сви одреда, су Босанци, и сви су из једног краја, око Козаре.

Други део колониста у Јовиној задрузи су исто колонисти и Босанци такође, али нови колонисти, учесници у Народноослободилачком рату. Они су ушли у посед надељен приликом извршења наше аграрне реформе. Добили су куће у насељу које су мађарски фашисти подигли да би ту населили оне Мађаре-повратнике који су се по Хитлеровом плану вратили из заграничних крајева у Мађарску. Њима је требало мађаризирати Војводину. После бекства