Naša književnost

156 5 Пе | Књижевност

фашиста, куће су остале пусте. Наши нови колонисти су их добили заједно са радилом, али без стоке, јер су стоку — све до последњег грла — отерали фашисти. Највећи део нових колониста ушао је у Задруге раније, од 1946 до данас. А остатак улази сада.

Причам оно што Дина и сам зна, али ми је потребно да бих боље самом себи објаснио. Кад све образложим неком, онда је и мени много јасније, - >

___Има у мојој улици и у близини тако једно петнаестак домаћина, старих наших сељака, углавном средњака и имућних сељака. Мислим да је скоро половина од њих максимаш. Углавном им је аграрна реформа одузела врло мало земље. Јефти Ј осимовићу узела је три јутра, а многима ништа, Е, то су све моји пријатељи и друГови, за све могу да тврдим ла су поштени људи. Дина их и сам зна. Било је са некима од њих муке приликом откупа, али није било ни једнога баш који обавезу није у потпуности испуњавао.

Ти људи ушли би у задругу. Ја сваког од њих у душу познајем. · · Разговарамо ми о томе питању, да не кажем, али, годинама. Са већином сам и ове недеље разговарао. Они би хтели у задругу, али никако не би хтели код Живка. Радије и пре код Јове Босанца.

Код малог Живка, највећи део чланства чине бивши аграрни интересенти, сиромашни сељаци, бивши беземљаши. Та, шта да цифрам, да кажем право, надничари и слуге. И сви су из нашег села. и још, што је на јгоре, из нашег краја. Сваки од нас зна. који је од њих код кога од нас служио или надничио. 5

Моји максимаши и средњаци, заједно са мном, не кријем, радије би се удружили у задругу са колонистима, новим и старим, него са мештанима аграрцима. Ето, пошто су се решили да иду у задруге, хтели би да се још одуже своме поносу. Зато смо и изабрали Задругу у којој би нам понос мање страдао.

Босанци су, иначе, пре рата рђаво пролазили код нас. Нисмо их ценили. Чак су, понекад, служили и за потсмех. Изузетак је био код оних Босанаца који су пред рат успели да ојачају и да се покажу као способни и вредни људи, домаћини који нису дигли главу док нешто нису створили. .

Сад, кад је требало да их добро промотримо, из овог нашег садашњег положаја, видели смо да су они још по много чему нама ближи. Сваки је од њих имао свој посед, своју земљу: на јмање што је могао имати, то је његова добровољачка парцела, код старих колониста. Неки од старих су сво је парцеле и увећали. Колониста који је знао и умео, поред свих прилика и незгода, да очува своју парцелу, да је унапреди и још и увећа, то је добар газда. | Такав колониста (се, значи, био већ сродио са оним начином живота и рада којим смо ми живели стотинама година. Таквог смо ми, хтели-не хтели, морали изједначавати са нама.

Породице старих колониста су се умногоме сродиле с нашим светом. Потпуно су научили да говоре по нашки, меким и нама милим бачким говором. Сви су друговали са нашим кћерима, књ си-