Naša književnost

160 _ Књижевност

могу рећи. А што се тиче људи за састанак, ја ћу их сазвати. Доћи ће ко жели. _- _ о — Тако смо и мислили — казое Дина. — Нема ти ту никакве присиле, ни говора о томе! 76 Рекао сам Сими, комшији, Он ме погледао у очи, а сам отво"рио очи: - « - - = Сам Жара; велиш» (Охо, пази, па они нас озбиљно држе! = Доћу! _____- ______ - - Кажем Јефти, другом комшији, прекопута, он сагаб главу, па је не диже: - — Види, види, ала ти и раде! Превешће нас жедне преко воде. До'ћу, али не дајем реч ником. Видићу! -_ - _ Пера каже: о — Тако и треба. Нисмо ми макар ко! С главом нек глава разго- вара. До'пу и довешћу све своје комшије, Баш ми се допада: распра— — вићемо шта има ко, па ком обојци, ком опанци. | - __Раја се рогуши: = Нећу доћи! Шта има ту Срески комитет и Партија! То се мене ништа не тиче. Ако хоће задругу, добро, хоћу у задругу. Са Босанцима, као што сам рекао. Али Мартија ме се не тиче. Шта има она ту да се меша» Њина је власт, њина је држава, зар би хтели. да и ја постанем њин, онако, кроз задругу. Нећу, ако је и задруга - њина, нећу ни у задругу. Добро што си ми казао. Да сам знао да — то преко њих иде, не бих ништа ни започињао. Хвала, нећу доћи и о томе више и не говори. Добривој сасвим супротно: 1 — Само тако и може ваљати задругарство и ова наша задруга, ако држава и Партија узму у сваје руке. Да је друкчије, ја не бих ни пристао. То ми баш и гарантује да ће бити јако и напредно. Само – уз државну и паретску помоћ може нешто бити од задруга. Па и наша! На кога би се наслонила! ____-_ — Кад чујем Партија, мени је одмах доста! — каже Бошко. Зар ме нису доста удесилиг Узели су земљу преко максимума, дао сам у откупе сву хасну после рата. Узели ми сина у Партију, сад ратујем с њим код куће. Имам ја Партију у кући. Нећу је и на задру„жној њиви. Ву ћу сам док не липшем! С Партијом увек изиђе некако како ја нисам хтео. Доста ми је! — ђ Од свих мојих људи, једино је Раја остао упоран. Није дошао. – __А Бошко је дошао. И није дошао Паја Савић, каже — не може! 5: Види да ствар постаје озбиљна, а он не може да се одлучи кад је реч о томе да се заиста све то и сврши. Не може, тешко му је. Жао му је и коња. У њега су надалеко чувени жерави. — Та, и они бе липсати од жалости у залружној штали! И Паја није дошао. На договору код мене у гостинској соби, Жара, секретар из Среза, каже да је дошао да се отворено поразговарамо о ступању

у задругу. С њим је и Дина, наш секретар.

с о оаааса