Naša književnost

ГУШТЕР

То јутро допутовао је Младен влаком и, као што то већ бива, збуњено се упознао с великом породицом, гдје се приженио брат Марко. Од свих укућана највише би волио видјети Андреја, о којему брат већ тако дуго прича.

— Гдје је гангстер — нестрпљиво узвикује Марко, хтијући да итто прије покаже то мало чудовиште, | -

= Прегризао језик да бог да! — крешти љутито бака. — Надјевате му имена и сами кућу износите на разбојнички глас. Да си. ти, шкорпијоне, остао у зипци без мајке, трипут би већ висио.

Марко се не љути на бакину продику и праска у гласан, промукли хихот. Плаве, воденкасте очи, помичу се из дупља и натичу као у надувена жапца. Тај ђаволски смијех још више голица Младена и он нервозно погледава око господарских зграда, не ће ли кроз неку лукњу угледати тог гласовитог дјечака. ПН

Андреј се појавио тихо, готово непримјетно. Чуо је од дјеце из сусједства да му је дошао тај нови рођак и сад се знатижељно примицао кући. Шуљао се кроз сусједно двориште све херећи главицу, да још одавде, кроз поломљен плот, омјери придошлицу.

Младен је осјетио како га кроз плот пажљиво проматрају дјечакове очи. Хватао је испод ока ту малу вижљасту сподобу и чудио се како је малешна и слаба. По ономе, што му је причао Марко, замишљао га је сасвим другачије, А види!...

—" Сад он мене проматра — закључује Младен и од тог зиркања, које готово физички осјећа, подилази га непријатна ватрица. Из гостионе на тријем сваки час излазе разни људи и довзивају крупног Андрејевог оца. У тој буци Младен на час зоборавља "Андреја. | | |

Одједном у ходнику зачу умиљати глас Маркове жене: "Андреј, би ли ми отишао по млијеког.. Видиш, имамо госта, па не могу сама... 1 По тону којим га је ословила Пава, Младен осјети, како су то ријетки петци, да Андреј неког послуша добре воље. Зато наћули уши, да му не промакне одговор. Братова је жена изричито нагласила — имамо госта! — Ако Андреј одбије, он унапријед одбија и тог госта и шаље га до стотину врагова... Пш ти МА