Naša književnost
-388
Књижевност
Уочи прве буре, у сутон рески, доштуљат“ ће се овај под твој кров, као под цркве свод,
и испијеном руком и оком
молит. ће задњи,
макар и плушљи плод.
А! птица с одроњеним рубином вечерњаче на челу
почет ће тужаљку невеселу: тражжит ће залуд тврдо зрнце, скрућену кап меда
и густи одсјај љетњет злата
куцајућ на сва врата...
Снуждена пред дошљашима
без дара,
ал' вазда за све пуна скрби и мара птици ћеш дати све сребро опоре коре с највише свинуте гране,
да избруси срце и кљун
за нов лет с вјетром, облатита
над зоре, поноре и оцеане...
Луталици
пјев задњег зрикавца,
истопљен у двије-три сочне звијезде с крошње, лежај зарђалог лишћа пун, 5
(на сваком листу утиснута је усна сунца) за топао сан,
за благост прошње,
за свјетлост бола, посртања,
за осмијех грма, раскрснице
на сутрашњем путу
ма ког бјетуншца,
пјесника
и скитнице.
Анте ЦЕТИНЕО
павиљона
| | |