Naša književnost
Download:
Show in BnLViewer
290
Књижевност |
Ухватим се за решетку: зар још. топлаг = држале су руке мале штишке хладне,
а руке су квасиле је мајке гладне.
Окренем се гробу твоме
кад ме јутром стража гони на бројење. Ах, о штто сам ја него гробље несмирено!
Ја сам сјенка што усправно
покрај моје сјенке стоји!
Чему руке без оружја у то доба, чему очи, чему глава,
а на твоме гробу барем,
ти недусжни, расте трава!
Коме ли је удес гориг
Или слутим,
или видим
да ми маше кроз решетку мала рука: Ком си дужан; безимени
·_ мали друже,
што ти раку жкрвник гази овдје украј морских лука...
Мирко ВУЈАЧИЋ
пао