Naša književnost

гудача у трећем, лаганом ставу веје неописиви мир топле мелодије, пуне

_ нежности и мужевности у исти мах. Завршни став пак доноси једну од

слика оне познате _Брамсове_ профетске товорљивости, · са темом „у великим тестовима“, која се баца, са ораторском_ сигурношћу, из гласа У

лас. Шта тек. да се каже. о Ђетовеновом трриу! Иако из 1808 _ године, он“

је у свом најзначајнијем, средњем делу“ засићен оним скоро језивим за= тамњеним колоритом који ће код Бетовена пробити када у својим последњим клавирским сонатама буде зашао у свет романтичарских стра= _вичности. Оргелпунктеки тремоло клавирског баса бруји као мукли трепет

- тимпана У оркестру. Замрачен је и октавни покрет оба гудача, а понајјезо- |

_витији је мотив-грч клавира“ који“ 'одаштиље узастопно загрцнуте поруке ТУ непрозирну таму ноћи, Молим“ да ми се верује на реч да је овај покушај

_ транспозиције „атмосфере“ тог става у вербалну импровизацију. јадно и

= немођно замуцкивање..:

Ово прекрасно камерно· вече осветљено · је раритетом | (без. премца: _ избором из ЖХајднових „Шкотски песама“ за сопран соло и клавирски“

_триог“ Хајдн је 1790—95, два пута путујући У Лондон, сабрао са. "чистог.

_врела“ фолклорнот мелоса. мноштво шкотланђанских народних, лирских, 1 песама и обрадио их, Кристалну чистоту мелоса уоквирују ја-

_сне хармоније класичара, но тип лествица и по где-тде бизарни ритмови, _ који нас могу потсетити и на македонско непресахњиво. врело, доносе ·

здраву арому народног израза. Мариј ја Томц, сопран, певала је те пескс истински, топло, са местимичним. поготцима_ баш: оне вокализације која артикулациону технику сретно. здружује са битном цртом КВ ТОВа на= _ родне лирике. - - Овај концерт био је скоро празан а да мишљење, ен сживљење _ кроз музику није тешко страдало у нашој неразумној трци за "бурним

- плотунима мнотозвучних симфонија, он би морао бити поновљен, Веома је

студиозно свиран цео програм а душа Словеначког триа јесте клавирист малог ансамбла; особити музичар Липовшек“ | - = =

ЈЕ ал ф Холен д еђ, виолиниста из Њујорка, приредио. је два соли= стичка вечера (15 и 16 марта), са два потпуно различита програма. Са више

плахе жустрине него снажног интензитета у тону, више окретности и сна-

лазжљивости него стабилне 'уравнотежености решених задатака у техници, Хелендер је доста не једнако остваривао врло разнолике проблеме које поставља одабрани програм (концерт Вистиа бр. 23, једно од 29 дела-ове врсте највећег италијанског виолинисте ХМШТ века, после Тартиниа и Мовартов Р-дур концерт К, В. 27128! бр. 7 не би уотпште улазили у састав ка"мерног програма, без оркестарске. пратње). Атогичке, динамичке, моде-

“ лационе и друте слободе, коришћене до степена произвољности у Баховој

Шакони из (-мол свите; не могу се правдати никаквом личном концепци-

јом. Међутим, ПИ оНУ другу виолинску сонату (оп. 100) та. _„Мајетер-

· зингерску сонату“, збот главне теме првог става амерички виолиниста интертретирао је са“ укусном. стилском одмереношћу, у складној сарадњи. клавиристкиње Лоредане Франческини, која га је оба вечера дискретно и

брижљиво пратила. Особиту занимљивост другог вечера чинила је компо_ зиција ари от савременог. ош овил она Пивен о, дело СЕ ПР НИ Ла АНА