Naša književnost

ари

Музички преглед · = 0 а Е ______62/

Пар 1 ~ == 7 х =

екстравагтанција и необуздано експресионистичких гримаса, композиторски документ једног можда аутентичног духовног стања, чија. неурастеничарска грчевитост пре може претстављати | културно-историско сведочан-_ Е ство о једној могубој субјективној условљености него естетички прилог

=> м арија Томц, сопран, дала је на свом солистичком 5 =)

богат и разноврстан програм: четири дивна примера наполитанског во= калног стила ХУМ века (Алесандро Скарлати, Хендл, Ђузепе Сарти и Ри- налдо да Капуа), песме Шуберта и Брамса, две изванредно лепе песме словеначкот мајстора вокалног стила уопште и соло-песме напосе Антуна " Лајовица, љупки и ведро хумористични „Рибарчетов сан“ - Станоја“ Рајичића, једну песму младог композитора Душана Трбојевића. На крају, по једну арију из опера "Моцарта, Вердија и Пучиниа. =—- што "не сматрам _ позитивним доприносом камерном · концерту „лида“ (на каквој приредби - стари мајстори реј! сапфо стила. својим оперским фрагментима“ не значе такво нарушавање стилскот оквира). — Што се тиче певачких постигнућа младе певачице, МОРЛО би се приметити да добри резултати систематске техничке обуке_ овде треба да претрпе "извесне коректуре у правцу =1одређивања вокално-техничке активности уметничкој "експресивности, коју _ треба тражити у карактеру саме певане песме, да_ би. на. тај начин арти= кулациона делатност, иначе врло жива код ове певачице, престала бити сама себи диљ и постала оруђе У служби исказивања уметничких садржаја: Није, још, искључено да "висока зона горњег регистра сопрана не претставља природну позицију тласа. Марије Томц и да би јој пут ка мецосопранској области уштедео примену“ висина које су с ква=' литета. За клавиром — А. Бутаков, Јел ен а Нена до вић, пианисткиња која. трезвено. и свесно остав= ља по страни област чистог виртуозитета, за који нема свих техничких предуслова, али која интелигентним односом према непрегледној ризници _ идејних садржаја музике уме да се одређено определи. за оно што одго- | "вара њеном сасвим личном и по.где-где врло "особеном укусу, дала је 30концертни програм сериозног склопа пун значајних проблема, који њену музичарску машту очевидно привлаче, "Две коралске предитре и оргуљ-. ски прелудиум и фугу Баха Јелена Ненадовић је ималила са зрелим разумевањем, које се у Штумановим „Симфониским етидама“, једном од ремек-дела варијационе форме у“ клавирском ставу, издизало до сасвим особене, индивидуалне клавиристичке концепције. У. Мецартовој - Р-дур сонати мислим ла је пианисткињи недостајао потез оне лирске експресивнбсти по којој је Моцартова поетичност и грација данас већ многим реализаторима. тешко приступачна, Но зато је 'апајртни хармонски слот -Па· сторале и токате француског модернисте и члана групе „шесторице“ Франсиса Џуланка близак сензибилности "Јелене Ненадовић. Од домаћих композитора она: је извела клавирски арантаман Трудићеве свите „Призрен“, _ познатије и боље У оркестарској редакцији. 5 = а а ЕЕ Људевит Доброњи, виолиниста из Загреба, дао је на свом кон· пертном вечеру (2-1М) најпунију меру својих позитивних виолинистичких | квалитета у Бетовеновој седмој виолинској сонати, правој камерној нетини :

~ •