Naša književnost

644 | ПЛ 5 Књижевност

НЕДОВРШЕНА ДРАМА ПРЕЖИХОВА ВОРАНЦА

У књижевној заоставитрини Прежихова Воранца, која је сва прегледана и сређена, нађено је, поред рукописа већ штампаних и објављених дела, и велики број прозних ствари, већином у фрагментима, на којима је Воранц радио последњих година живота. Из те. заоставштине 510мепок Кп12нп: згауоа4 издаће, још у току ове године, једну књигу приповедака сачињену од радова штампаних у часописима и извесног броја нештампаних ствари“ 5 ;

Међу рукописима налази се и почетак великот историскот романа. из револуционарне 1848 године, на коме је писац брижљиво и доста дуго радио. Осим тога нађен је и рукопис једне недовршене драме, без наслова. У кратком нацрту Воранц је назива „Сељачком драмом“ и даје, у сумарним потезима, основне токове развитка радње и карактеристику ликова. За ову драму Воранц се послужио мотивима које је обрадио у роману Јамница.. Од четири чина, колико је у нацрту предвиђено, три је успео дабаци на хартију; четврти, последњи, остао је само у скици. По мишљењу нозориштних људи који су дело прочитали, ова Воранчева "недовјапена драма необично. је занимљива. Прва два чина пуна су драматике, лица јасно и. рељефно оцртана. Трећи чин, нажалост, прилично је. развучен: он је више једна слика живота, разбијена у низ малих сцена, него згуснут драмски одраз стварности. че

Ова недовршена драма Прежихова а биће први пут изведена крајем априла, у Прешерновом позоришту у Крању.

ОПЕТ ШЕКСПИР! =

Дискусија о томе ко је стварни творац Шекснировог драмског дела, тако жива већ деценијама у извесним стручним и професорским круговима, одавно је постала помало досадна. Она се непрекидно креће у истом затвореном кругу претпоставки и нагађања, које ама баш ништа не допривосе стварнијем разматрању проблема ауторства, бољем разумевању Шекепировог стваралачког генија.

Када је изгледало да је ствар најзад легла и да ће цело то учено "ређање аргумената и противаргумената коначно отићи у праведни заборав, угледни француски шекспирологт Абел Лефран, иначе професор с обавезном академском брадом, још једном је поставио питање на дневни ред. У својој новој књизи о „Шекспиру“. он се труди, свом својом педантном "памећу, не би ли некако доказао да је Шекспирова дела написао Вилијам Стенли, шести гроф Дербиа. Још његова учено писана књига, с тако одлучним ставом и са тако мало поузданих аргумената, није такорећи ни ститла до читалачке публике, а једно откриће у Лондону учинило је сву ту ерудицију гомилом застарелих теза и "нагађања. Наиме, енглески продавалац старих и ретких књига, библиофил Алан Кен, дошао је до једног издања Налз Стап!с ез (1550), на чијим маргинама је меписано преко 400 забележака које се, по његовом мишљењу стеченом десетого-