Naša književnost

- 646 | = Е Књижевност

да би евентуална судска осуда књижара у Нансиу „повредила част једног књижевника, Хенри Милера, за чије је дело Андре Жид, добитник Нобенове награде, рекао да је значајно и да би заслуживало да буде брањено од бесмислених оптужби; да би још озбиљније повредила француску традицију слободе уметничког изражавања, коју особито илуструју Вилон, Рабле, Дидро, Волтер, Бодлер, Рембо; Лотреамон; да би постојала: могућност да буде тумачена као крупан корак ка установљењу једног ковформизма који, изговарајући се протисаним моралом, у највећој мери нарушава аутентични морални живот; да би таква једна пресуда дакле била, кад се сумира све, штетна добром угледу срранцуске. У свима областима, како интелектуалној и уметничкој, тако духовној и моралној.“

Прећи ћутке преко такве једне оптужбе значило би, стварно, при знати све оне опскурантске правне и моралне побуде које стоје иза једног таквог чина, опекурног већ и по себи, Али, истовремено, треба рећи да се осећа нужност да се дело Хенри Милера, који је од кројача, чувара ранча, рониоца, пијанисте, боксера, библиотекара, статистичара, би= циклистичког тркача и новинара постао један од најчувенијих писаца нове америчке књижевности, подвргне озбиљној У метничк ој анализи. Оно. што у његовом делу, истовремено и тако смелом и тако срачунатом на сензационалан успех, најчешће и највише пада у очи, тојест извесна слободоумност у. обрађивању најинтимнијих проблема људских односа, уошште се не може анализирати логиком правних закона. и моралних одредаба. Једна. исцрпна. и продубљена уметничка анализа, међутим, јасно би разлучила уметничку слободу у постављању и решавању

- тзв. шкакљивих тема од сензационалистичких тежњи да се фриволношћу_ и скаредношћу привуче. пажња публике и баци прах у очи. Књижевно. дело. Хенри. Милера, тако противречно У себи, | сто заслужује. Више од тога, оно то и захтева!

БРЛЕЖА НА ФРАНЦУСКОМ

Четврти, априлски, број француског напредног | часописа. Па о. п + е те рога па, месечне ревије за књижевност и критику, доноси. први део овеће Крлежине новеле Спровод у Терезиенбургу, која припада прозном циклусу о Глембајевима. Преводилац ове новеле А. П(олан= шћак). трудио се да густи. Крлежин текст, писан еруптивним | стилом, са декоративном атмосфером“ и трагичним акцентима, иза кога се осећа сан тирично-пежоративан став писца, верно пренесе на француски | језик. Иако је превод савесно рађен, с разумевањем смисла и осећањем приповедачког нерва, преводилац је у понечем, у стилу и језику, у тону и емоционалној структури, морао да отступи од оригинала, да. би Крлежину новелу могао да приближи разумевању француског читаоца и да је саобсрази стилским и језичним особинама француског језика.

Објављивање ове Крлежине новеле, на француском језику, двадесет и две године после њене-појаве на хрватском, поново изазива разми-