Naša književnost

БАВИЛЕ ШАБУЕГ

ПЕСМЕ ПЕТРА 1 ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША

Јо: у мају год. 1948, д-р Никола Банашевић саотпштио је у Институту за проучавање књижевности расправу „Џесме о најстаријој повогорској историји у Шјеванији Симе Милутиновића“. У овој ра"справи Банашевић је покушао да реши питање ко је сачинио оне песме Симине Шјеваније које спевају догађаје с почетка осамнаестога века, углавном из до-

ба владике Данила. У својој књизи.

о Фетошу Лавров је ове песме приписивао Његошу; исто је ми-, слио и.Јован Томић који се слу= :0 овим песмама да би побијао историчност битке на Цареву Лазу. Балашевић у својој расправи доказује да је те несме саставио Њетошев стриц, свети Џетао нпетињ=

ски. Приликом писања Банашевић,

се послужио и Вуковом заоставштином која се чува у Српској академији наука. У њој се налазе варијанте шест песама из Милути= новићеве Пјеваније, прептисане Вуковом руком и с овом њетовом белешком: „Шјесме које је градио црногорски владика Петар ћ а мени их је написане донио из Црне Горе 1828 године и у Крагујевцу предао Џетар Марковић. Ово зато биљежим да се зна да је оно штто су ове пјесме у Шјевани'" ти Симе Милутиновића иу Огтледалу (Његошевом) друкчије

додавао Симо Милутиновић.“ Ба-

нашевић је прегледао те Вукове преписе и упоредио их са штампаним текстовима у Сарајлијиној Шјеванији и Његошевом Огтледалу српском доказујући да је Вуково тврђење тачно. 13 Књижевност

Поред тих шест песама, сад је "Трифун. Ђукић потсетио јавност још на неке стихове који се приписују светоме Шетру, сакупивши их из разних публикација (и 3 неколико пјеснвица С. М Сарајлије, Српокјо-далматинског магазина за 1864 годину, из „Грлице“ за 1885; једног тршћанског календара за г. 1835, и Њетошева Огледала српш-

скот) На тај начин Ђукић је _доштао до тринаест песама које је

објавио под насловом „Шјесме Петра 1 Џетровића Његоша“ у издању цетињске „Народне књиге“.

„ Ђукић је издавањем ових песама,

поред тога што ће задовољити интересовање црногорских читалаца, одговорио и научним потребама јер је поново отворио питање о томе ко је аутор ових песама. За неке ће се несумњиво моћи коначно утврдити да су творевине Џетра | Џетровића Његоша, али неке ће и даље остати под сумњом чије су, јер се у овим песмама о-

"пажа неколико стилова и начина

стиховања. Једне песме, у десетерцу, али са сликовима, чине се као да су угледање на Качића и Вићентија Ракића Шоучење у стиховима, ЈУ црногорска, НИјесма Карађорђу), друге су у осмерцу (1 црногторска, ШЕ црногорска) који покаткад опомиње на дубровачко песништво, треће су у сухом, кроничарском десетерцу с књишким елементима (Милора= довтић) док су неке испеване сасвим у духу народних песама и

"е извесним поетским надахнућем