Naša književnost

650

(Царев Лаз и остале песме у Ђукићевом "издању до краја књиге.) -

Зар ови стихови не опомињу. на Качића:

Нека фале све редом крајине Витезове своје отаџбине,

А ја фалим витеза војника Од славенске крви и језика, Баш у моја доба и времена. Усред српске земље порођена,. Џо имену Петровића Ђура Кога иста позива натура

Да избави своју мајку драгу Из чељусти јадовиту врагу...,-

а ови опет зар не ПОГОРНАЈУ на дубровчане: Како стојиш, како л сједиш,

_ Самохранче Котор-градег Шре пун пука, сам сад јадишт, Божја срџба на те паде.

Ти ми јуче властоваше _И давјаше пуке ове, "Џод хараче их ставјаште, Муке дајућ свеђер нове.

_ Овелика различност стилова и версификанције ве мора, додуше, значити да су песме од разних писаца; могло их је састављати им јед= но исто лице, угледајући се дилетантеки на разне начине пева= ња, али ће ипак бити потребно да се критички испитају подаци пре-

ма којима је писац ових песама.

Метар | Џетровић Његош, утолико пре што ти подаци не изгледају онолико веродостојни колико се то чини редактору ове збирке, Т “Ру кићу.

Б Да

„СМРТ УРОША ПЕТОГ“ ОД СТЕФАНА СТЕФАНОВИЋА

__ У „Мозоришној библиотепи“ коју издаје београдска. „Просвета“ досад су излазили понајвише страни позоришни комади или тео-

ретске расправе и друга дела о.

5 Књижевност

#

театру. Сад је ова библиотека почела објављивати и старе, заборављене домаће драме, као што показује њена тридесет и прва свеска која садржи трагедију СтеФана Стефановића Смрт Уроша Петог.. ;

Данас готово сасвим непозната, ова трагедија, писана и претстављана год. 1825, а штампана тек петнаест година доцније, у свом интегралном "тексту значи више културно - историски докуменат него драму за позорницу. Узета у целини, она се данас не би могла приказивати оваква каква је. Слаб језик са јаким утицајима славено-српске, латинске и немачке синтаксе, ошширност (драма има око 180 страна!), сентиментални тон дијалога, — све то намеће евезтуалну прераду. Таква прерада уосталом постоји: њу је извршио пок. Риста Одавић и објавио 1928 год. у Новом Саду; по тој преради ова драма је и приказивана у Народном позоришту у Београду у своје време. Одавић је прилично успео са том својом адаптапијом; он је Стефановићево дело превео на данашњи језик, знатно га скратио и сажео, и у тако прерађеном облику драма је на позорници начинила добар утисак.

„Позориттна библиотека“ ипак није објавила Одавићеву прераду него. оритинални текст, јер се осећала потреба“ да се ова прва "наша модерна оригинална трагедија поново објави у потпуности. Шрово издање од г. 1840 библио= графека је реткост; друго од г. 1864. такође је исто толико ретко. Прво издање, слагано са лошег рукониса, пуно је штампарских грешака и разних омашки; у другом има ситих, јали недопуштених измена Редактор овог трећег издања, Божидар Ковачевић, ослободио је Стефановићев текст разних грешака и лапсуса, разрешио нека услед тих омашака неразумљива места, исправио сасвим невешту интерпункцију првог издања, али је иначе поштовао језик и текст пиштчев. :

Редактор је, сем тога, дао и предговор с најпотребнијим подацима