Naša književnost

658

Народноослободилачке борбе, г. Шетров смело расправља о питањима која су изнад његових ум= них моћи и изван његове научне спреме. Али ми се ве чудимо толико њему што хоће да буде ти ез 'есјезјае, колико њетовим ко-

Књижевност

мандантима жоји га шаљу у борбу, објављујући овакве клиничке случајеве професионалне деформације као мериторна гледишта. Зшог пе зирга сгершдат! -

УК.

„ПУТОВАЊЕ ПРЕКО МОРА“ 5

Метовиско друштво Србије 06јавило је овај стари француски путопис бургундскота племића и дитломате Бертрандона де ла Брокијера који је тридесетих година петнаестога века · походио света места. Он је отишао у Јерусалим морем, али се вратио кући сувим путем. Том приликом прошао је и кроз наше земље о којима је дао доста занимљиве појединости.

Те уоуасе Фошиге тег де ла Брокијер није забележио одмах, него двадесет и две године касније кад је, додуше, био мното зрелији и иескуснији, али кад је већ монешто и заборавио или помештао у свом сећању. Ипак његови су подаци корисни, јер су ретки и дају слику Балкана за време његова -потнадања под турску власт. Данас се сумња да де -ла Брокијер није ишао на Христов троб једино као побожни хаџија, него се претпоставља да је био ухода свога господара, бургундскога војводе Филипа Доброг, и то објашњава што се успут трудио да запамти толико детаља. Он је сем тога лично видео низ владара и других високих личности; међу свима византискога цара Јована МПЕ деспота Ђурђа. Бранковића и султана Мурата 1

Де ла Брокијер је, враћајући се с истока, код Џирота прешао у српске земље, а код Сталаћа ступио у тада већ смањену државу деспота Ђурђа за коју каже да је шумовит и планински крај, пун села и веома леп, „а има гсвега што је човеку потребно у целој овој држави Расији или Србији“... Затим је отишао у „варош звану Никодем“, тј. у Некудим, летњу резиденцију деспотову, која се на-

лазила у Јасеници у атару данатињега села Придворице. Деспота Ђурђа затекао је у лову са соко"лима: уз деспота су била његова три сина, око педесет коњаника и посланик султанов који беше доттао да му тражи одред коњаника за рат у Арбанији под заповедништтвом једнота од деспотовића. Сутрадан је де ла Брокијер био примљен у дворцу, где је затекао доста деспотових племића „који су сви веома лепи и стасити људи и носе дуге косе и браде, јер се сви држе грчке вере“, као и „господар деспот“ који „има око педесет

осам до шездесет година и веома

је леп владар и крупна стаса“ ((ге5 ђеац рппсе еј огапдје регзоппе).

Де ла Брокијер забележио је јотп доста ошширно и своје утиске о Београду, који је тада већ био У угарским рукама под заповедништвом Корчуланина Матка Таловпа: поменуо је сем тога Ново Брдо, Голубац и Земун, тада угарски феуд деспота Ђурђа, и то је готово све о Србији у његовим успоменама. Али де ла Брокијер помиње у њима и друге наше крајеве и људе нарочито Босну и Босанце.

Радознаб, интелигентан, са даром запажања, де ла Брокијер је

“врло драгоцен због слике једног

прохујалог света који је турска завеса скривала не само од запада, него га је прекрила у великој мери и пред будућим вековима. Та реалистичка слика, коју даје

де ла Брокијер. о грчким и јужнословенским "земљама кроз

које је пролазио, биће због тога предмет проучавања научника и интересовања уметника. Шревод и коментар Рајичића савесно су рађени, а ста-

И А

Миодрага__