Naša književnost

Четири песме Е 497

И зато ми нема, мира. Чудна нека . врела: "тајна! распиње ми небо моје, и Пе и плаве што

и Мораву сву, широку, Ах, свирајте хармонике, нека плаче. "завичајна. песма наша. Нека: умре доба цветно,

као суза у мом оку. - =

“>

Шумека песма

Ни облак у небо да полети!

Само бујности поглед

светао и благ.

Сањива шумо, траво, кликтава шево, – дивљи прелети,

ја сам ко фаун с нодрама пи рокиМг

ваш бог,

ваш мат.

Ломи се трска. Млад јелен ричељубави чулне, пубави ј моћне разблудни глас. · Коптуто хитра, о милоока, сва штума бруји, сва шума виче“ = од језе сумрачне, језе ноћне, штто струји у нама, струји кроз нас.

Чеопори, чопори. И тутањ неба, и тутањ земље; пролом свих грана и света свег!

С понора шуме звер бела вреба 4

звер снује, дремље:

ко дим, ко пара. _

сад са свих страна

зелени пободен Е

вије се : = стет. Е

И јелен риче. Музжјашку ноту

извија снаркно пуним грудима -

у логу свом.

· И све одише на гнев, похоту, | на смрт и љубајв, 0 о људима,

"у зову пио лен,