Naša književnost

498

· Књижевност

"у зову дрском _ ____ и рику _. том.

Ца аве замукне. Замре ко: туга, ко какво чудно сновиђење,. ко: звук, ко бол. Јесен долази ко витке дуга · што земљи дође на виђење и сиђе низ раван, низ облак таван, у шуму, у дол,

Прелет

На води сам ко на стражи, у тршчару; густим шибљем сав обвијен.

чекам, ћутим.

Лете чатље, вивпи вичу. У разгару_ сунце- пада над лук земље

ко срп свијен.

Сутон Су тИМ. <

Око мене жамор, хука. Силна јата

белих птица, као чартав белоснежни,

аве покриште: повјшт целу баре модре

најд којом се мрежа хвата, _. танког мража паучина | || покров незани.

Прелет чекам. А у мени ко да бруји песма нека моћна, нова, | светлозвунна. 'И као да трава расте.

и прерије чудне, дивље.

Ко у сусрет да олуји

све се треће, и све живље,

кроз сазвучја топла, хучна, ·

кроз просторе и Лазина,

небо, ласте.

· А кад светлост сва умине

и умукне звона. клепет, – НК 1 удаљене Па. згасну, —= -