Naša književnost

на његово зрело доба, а- заборав. пожрива, последње тодине њетова живота.

Зна се да је пр де Мариво рођен. у Паризу 1688, вероватно фебруара. Не зна се колико су година имали његови родитељи "кад им се родио син и да ли су имали друге деце. Зна се само да му је отац из једне старе чиновничке породице. До пре неколико година није се знало како му се звао отад (Никола), ни како је било име његовој жени (Коломба) с којом се венчао 1117 ја не „1721, у Паризу а не у Сансу, како се доскора веровало.

– Поштто је провео своју младост у Риому и „Лиможу, тле му _је отац био са. службом, Пјер де Мариво долази у Париз да студира права. Ту се упознао.и спријатељио с књижевницима Фон"тенелом и Ла Мотом који су били на челу модерни стремљења _у књижевности: Они су га увели у салоне маркизе де Ламбер. и

маркизе де Тансен, главних упоришта нове школе.

Више од шест година Мариво је само посматрао и изучавао друштво у ком је живео, богатећи своје животно искуство. ту се о свему расправљало с лакоћом духовитошћу и смелошћу, без _ педантерије и деспотизма класичара с којима су модернисти у правом рату. То је била најбоља школа живота за будућег писца. ПИ је упознао и мане и Ролие ПРВА које је обесмртио У својим комедијама. _ – |

Мариво је почео писати – доба те "оштре борбе жоја се водила између старих и модерних. Још последњих тодина "седамнаестог века било је постављено питање: да ли грчки и латински писци треба вечно да служе за узоре књижевности“ да ли су они достигли последње саврттенство у авима књижевним родовима. ЈИ

су их модерни шисци (дастигли а можда и превазиштиг ко је већи _ писац, Шицејоон тили Босие, Еевђоишти ити Расин, Плаут или Моли"јер треба ли у изучавању старих губити време које-се може кори"сније употребити у посматрању садашњицег ; _____-

Мариво је одмах стао уз модерне који су заступали гледиште

да су они стекли еве добре особине старих и додали им своје. "сопствене, због чега су већи од грчких и латинских писаца, који

| су у Француској, од Ронсара 12 Плејаде, "сматрани за несепорне У Иле у свим песничким врстама.

» Треба још додати да је у то време наново стала цветати ттре=-

_ цибзност коју је Молијер онако жестоко исмејао у Смешним

прециозама. Она је васкрсла као нека“ друштвена. потреба,

"да обузда“ и углади једно разуздано и раскалаштно друштво. У том свом васпитном делу, прециозе нису имале финијег и доследнијег

савезника од Маривоа чији се стил Мате ОИ љуп-

кошћу и префињеношћу.

___ Мариво-није нестрпљив, иако проводи све своје време па књижевницима. После. неуспелих огледа на роману, он постаје сарадник Новог. Меркура, органа модерниста у борби са

ПА Свејом НО ОМ па АИ Па мана и су=

, те

ан