Naša književnost

Мариво = 5 531 — –= 4 = Х = јета, својим тананим запажањима о тајнама женског срца, одма

је скренуо пажњу на себе. Иако пише анонимно, његова је ориги= налност исувише упадљива и читаоци питајуко то тако духовито пише и о простом народу, и о племићима, и о људима од духа.

После једне неуспеле пародије Илијаде, Мариво се

озбиљно посвећује позоришту и птравом роману (они први били су рђаве пародије). Имао је тридесет две године, кад му је 4 марта.

1720 приказана прва комедија Љубав и истина, доба кад

- су многи драмски писци доживели и познали велике триумфе.

и он и даље пише и налази свој

Велики неуспех који је доживео његов комад није га обесхрабрио, | ази свој прави пут у комедији Арлежин

кога је љубав угладила (1720). _ __-_ -—______ Отада Маривб стално пише позоришне комаде. Многи не знају

да их је написао тридесет четири, неједнаке вредности, разноврсне инспирације и равличите судбине, Мноте су његове комедије доживеле потпуне. неуспехе, неке полууспехе, а неке, међу њима и оне које спадају у најбоље, као Завештање,. тек су' доцније освојиле публику. Он је само с времена на време по-

знавао шраве успехе (Игра љубави и случаја Куша--

ње, Лажне исповести, Џоверљиве ма јкеје === > - _Меоги мисле да је Мариво био жртва сплетака и срганизованих завера његових савременика. који су онемогућивали успе-

штно приказивање његових комада. о се обично дешавало на.

првим третставама којима су ттрисуствовати књижевници, крути“ чари, посетиоци књижевних кафана: Они су звиждали, галамили и нису давали да се дела изводе до краја, и она би се уздигла тек

анда кад почне да долази обична, непристрасна публика. Ако ои =

се неки његов комад приказао анонимно, без његовог имена, шрет= става би текла мирно. Али, чим би се дознало да је он писац тог дела, непријатељи би дојурили и правили такав урнебес да се, како је писао један савременик, не би чула ни „божја грмљавина“.

Изгледа да су главни организатори ових кабала били фило-

· зофи, који нису волели његову побожност, (ббтомојци, који нису.

· своју ћерку него ју је послао у манастир, а војвода Орлеански

волели његов слободан дух који жигоше верске "лишемере, за-

видљиви књижевници, критичари који су се светили због његових | омаловажавања, „кафанске. величине“, љубоморне на његове

успехе по еалонима, и нарочито Волтер који га је страховито мрзео и који је имао моћан утицај на миштљење својих савре-

меника. _ | 4 5 = и -

На све те нападе, Мариво је одговарао достојанствено новим ремекделима. али та ремекдела нису могла обезбедити писцу безбрижан и удобан живот на који је он био навикао зашваљујући наследству који му“је отац оставио. Он је, најстрадавшти у бајнкротетву банкара Ласа, толико асијрдомашио да није могао да удоми

морао је, приликом њеног заманаттења, платити заветне трошкове.

; о - 5 = 5 Рм 7 ' У да , г еј = пи - =