Naša književnost

_Мариво _ о - — – | 555

=== о“ Е = 22 == = = ~ – 7 Е ЛЕНЕ –

а његово доба. Али роман је закрчен ситним догађајима, преа безначајним подацима и незанимљивим разговорима, јер је писац хтео све да каже, да створи илузију стварности томила= њем ситница, у основи незанимљивих. То је и писац увидео и. није имао ни воље ни истрајности да га довршити.

Сељак скоројевић је концизнији, живљи и дубљи од. Маријаниног живота, али и он је остао недовршен. Он није дело само једног реалисте но и једног морастисте, и: Клод Роа сматра да он.спада у најлешше романе француске књижевности, у сваком случају у романе који су с најмање разлога непознати и непризнати. Чулни аривизам, главни тредмет романа, оживљен је и бојадисан портретима, призорима и скицама, еме-_ лим, свирепим и сировим. Рог мисли да је место Сељака скоројевића уз два 1 романа: 18 века, уз Манон Леско, и- Опасне везе

____-__- 1 - у

_ Мариво би: међутим био заборављен“ и кас новинар-моралист, и као романсијер, поред свих хвала критике да није написао _ велики број орипиналних комедија које означавају новину у фран-_ цуском позориштту. Иако је- дошао после великих класика, Корнеја, Расина и Молијера, он је обновио и драмску инспирацију и драмску технику и учинио их толико својим, личним, да је_ прошао читав век док се није нашао један велити песник (Алфред де Мисе) који га је могао наставити и допунити, и још једно сто· леће. затим, док се Жан "Жироду није стао позивати на њега и _присвајати га. Он је потпуно оритиналан писац који је препо"родио комедију која је после; Молијера била поттуно замрла, Он је осритиналан и по становишту са кога изучава људско соце, и. по начину сликања нарави свога доба, и по стилу. Он се ни на кота не угледа, ни од кога не позајмљује предмете својих комада. Не воли ни Молијера: „Вие волим, говорио је он, да се= дим у последњој клупи малог стада самосталних писаца, нето да _ се охоло посадим у први ред међу многобројну марву књирскевних мајмуна.“ Његове комедије толико одударају од дела његових претходника да се-не могу сврстати у уобичајене оквире, јер у њима нема ни сложених заплета, ни изразитих и дубоких сликања нарави, ни рељефних "студија карактера. „Једна. једина страст, али страст дубока и вечна, предмет је готово свих његових комедија: са — - Волтеру,. који је пребашцивао Мађривоу да у сликању љубави познаје све стазе али дане познаје њен · -тлавни пут, Фаге је Дур анино одговорио: 1: куда нико није пролазио, нема чак-ни стаза“ Код Молијера и његових следбеника, од "Рењара до Пена љубав је споредна страст у животу њихових јунака То је проста,

_____________

#. 5 у 255 =