Naša književnost

550 — - ___ о Књижевност

природна страст споредног значаја, која наилази на спојвне смет-

ње које спречавају остварење. среће страсних љубавника (неми_____лостиви родитељи, груби тутори, сталешке предрасуде). Код Ма_ривоа љубав је средиште свега, тлавна погонска сила која све

- потчињава себи. Али не она љубавна страст која својом жести-

ном и необузданошћу проузрокује и доноси велике "несреће, која пустоши поерцу, која чини покоре, која убија; ни херојска љубав“

= _ комедијама Маривоа, љубав је нежно и љупко осећање проткано

| онај неодољиви натон коме љубавници не. могу да се одупру, = “нето наклоност у рађању, она ћудљива љубав која мучи не за-

__дајући велике патње и доводи љубавнике не у тратичне ситуације него у чудне положаје и смешне противречностиг.

3 Мајтиво надгледа и кроти осећајност својих личности, као -__ фшто мотри на њу и у свом срцу. Отуда он у сликање буђења, - 5 · рађања и умирања љубави уноси више финоће но снате. А кад “ љубав дође до свог пуног развоја и изражаја, Мариво завршава

своју комедију, јер налази да ту почиње трагедија. Отуда у _ његовим делима нема ни. суза ни крви. Обострана не __сталност илустроваће у потпуности његово схватање и љу_ - =бави и комедије. У њој присуствујемо рађању љубави, њеном кратком истољењу, њеном паететеном слабљењу и њеном ишче| завању које не изазива ни патње ни негодовања. Описујући бу| 5- " Бење Силвијине љубави, Арлекин каже: „Гребато је видети како

___је првих дана узмицала од мене, затим се "измицашта лаганије,

а потом, мало по мало, није се више измицаша. После тога, гле- дала ме је кришом, и застидела би се кад бих је приметио како се стиди, а ја сам краљевски. уживао гледајући је поцрвенелу. - Затим би« је дохватио за руку коју ми није бранила. Тада би | =. - била сва збуњена, а ја бих јој говорио. Она ми није ништа одто5 варала, али је мислила на све ово. После тога, одговарала ми је

- _ погледима место речима, па је онда говорила не мислећи шта | - говори, јер јој је срце: било брже од ње. Напослетку, то је била | - права дивота; зато сам и био као луд. Ето шта је девојка... = 6 Али, постепено и полако, свет ће одвојити Силвију од Арлекина

5 = и приближити је кнезу који је воли. Силвија ће у почетку бити

= одлучно противна, али ће њена одлучност и упорност стално

- слабити. А, кад је Фламина, кћи једног кнежевог слуте, буде

_ запитала да ли заиста много воли Арлекина, она ће одговорити доста равнодуштно: „Волим га заиста, тре ба да га волим“ сФеламина искориштава Силвијиво душевно расположење, објаштњава јој. да јој Арлекин не одговара, на шта ће Силвија, тражећи слаба правдања за свој несрећни избор, признати да је волела Арлекина зато што. није било бољег“ И

=

великих узбуђења и патњи. „Кад сам га волела, каже Силвија, то ~ А => - –

у 5 ~ '

= ~ - коју оплемењују тешка искушења, самопрегорења и несреће. У

кокетеријом и лукавствима, „борба љубави и разума“. То није ·

~

"тако, та ће љубав отићи, као што је и дошла, полако и благо, без-

—

за