Naša književnost

НОЖ Русо. О. __ · 491

претворено је у службу назатка. Али, то не значи да је Русо против науке и уметности, као што се хтело да тврди. У Дијалозима (у којима он, као што се види, говори о себи у тре-

ћем лицу) Жан-Жак се брани од тих оптужби. „Тврдоглаво су

се упирали да би га оптужили да је хтео да разори науку, уметност, позориште, академије, да је хтео да поново гурне свету |

њетово првобитно варварство; а он је, напротив, увек био за то да се сачувају постојеће установе, тврдећи да би њихово разарање само уклонило палијативе задржавајући пороке, и да би "то значило разбојништвом заменити корупцију“.

__. Ми овде долазимо у трагичну противречност између Русоа и његовог дела. 5 ) |

Уствари, ако се све у таквом друштву окренуло против

човека (уместо да је све за човека) — Жан-Жак је — својим.

делом — био за разарање, за уништење свих друштвених установа које су до тога довеле. Ако било ко повреди одредбе друштвеног уговора којим је требало да буду обезбеђена права човека, онда се — проповедао је Русо кроз своја дела — „свако враћа у своја првобитна права и себи повраћа своју првобитну

слободу... које се био одрекао“... „Сваки човек је рођен слободан и господар себе сама, нико не може, под било којим изго-=.

вором, да га потчини без његова пристанка“. У доба у коме је живео, он је видео да су огромне масе људи биле поробљене „без свога пристанка“. Све до једне одредбе друштвеног уговора биле су повређене, потрте, згажене, уништене тиранијом и неједнакостима. Па шта ће бити ако се човек.,врати у своја првобитна права и себи поврати своју слободу“...7 Требало је да задрхте напудране перике по салонима, осветљеним пламеновима свећа који су се аветињески гасили по огледалима и трнули грчевито се хватајући, уз брујање менуета на клавсену, за кристале, за баршун, за свилене ципелице и претварали се у ноћ која се, отуда негде, из непознатог, наслањала на прозоре. — Зар нису знали да је Жан-Жак писао: „Држим да је немогућно да велике монархије у Европи мору још дуго да трају; оне су све блистале, ај све што блиста клони се своме заходу : Зар нису били у стању да појме шта значе оне речи у Емилу:

„Ми се приближавамо кризи и веку револуција, Ко би вам мо-

гао одговорити на то шта ће од вас тада бити“... Природа није створила ни владаре, ни богаташе, ни велике сењере... шта ће тада радити, кад доспе у беду, онај што је свикао живети од злата... Од свих позива, најнезависнији од судбине и од људи јесте занат...“ Е

Међутим, тај свет коме он предочава пропаст и саветује му — због тога — да изучи занат, почиње да се усхићава „русоизмом“. А Русо је — пред оним што је сагледао — запао у

Ба

ДА