Naša književnost

. Ф

РАСТАНАК __Отишао је воз. Шине за њиме пузе.

Још сад је био ту. Немој да плачеш. Питаће људи: што се сијаш од сузаг Казаће: сутра ће поћи — исти...

· Заносути се. Љуљају се штине. Стубови у вис лете,

Животе! Осушти ми сузе

што дланове боду ко да су од челика.

Као пушка из које је испаљен и последњи метак тако је празан колосек,

Душанка РАДАК

ОБЛАК

Појавио се изнад брда облак бео.

Ја бих да легнем у жито —

да га сачекам.

Па пружам руку: откуд ветар долази! Он ће проћи. Облаче, не пролази! Имам девојку. Даћу те њој на дар.

Од тебе ће танко рухо да скроји. Ал облак пролази. Рубови му у боји.

Бранко В. РАДИЧЕВИЋ