Naša književnost

460 а Књижевност

Јелкином одласку нешто необично, нешто очајнички смело, нешто неспојиво са читавим њеним љупким и нежним бићем. У мојој машти она је већ лутала по мрачној шуми, настањеној свим чудовиштима из прича... Покајала сам се што сам јој рекла да је госпа-Коса у кући. Не оклевајући више, истрчала сам из собе. Хтела сам да нађем госпа-Косу. „Само она још може Јелку стићи и вретити“, мислила сам, трчећи низ степенице. Али у приземљу опет ме зауставио госпа-Косин глас, пискав и продоран, који је допирао из осветљене трпезарије. Напустила ме храброст да јој станем пред очи и ма шта кажем. Уздржавајући дах, пошла сам самај из куће. Бескрајан ми се учинио пут кроз велики, голи трем до улазних врата. Чинило ми се сваког тренутка да ће госпа-Коса да се појави, да ми прискочи и да ми „покаже шта су то батине“.

Најзад, наштла сам се напољу, у мрачном врту, где сам већ познавала сваки камен и сваку биљчицу. Да изиђем на друм — нисам смела. Шћућурила сам се уз опраду крај капије. Дуго сам ту остала, дрхтећи од умора и ноћне свежине, У два, три маха госпа-Коса и газдарица појављивале су се на отвореном прозору шриземља, погледале напоље, па опет спуштале завесу.

Не знам више да ли сам тада, кријући се тако, провела у башти два, три или више часова. Можда сам и задремала од умора. Знам само да сам сеу један мах тргла од шкрипе шарки _ ва капији и видела како према кући иду неки младић и девојка. У следећем тренутку, када су ступили на осветљену те-. расу пред улазом у кућу, познала сам у њима Јелку и Дучу. На прозору је већ нечија рука. подигла завесу и газдаричин глас закретттао.

= Ко јег

— Је ли ту госпођа Хаџи-Јевтиће — упитао је Дуча.

Јаначековица није одмах одговорила. Нестала је с прозора и тек после неког времена отворила врата, позивајући најљубазније: |

= Изволите... Ту је.

Јелка и Дуча ушли су у кућу.

Догађаји су сада већ сасвим превазишли моћ мога схватања. Једно ми је само било јасно: Јелки се није догодило ништа страштио, Али зашто је дошла с Дучом“...

Чим су они ушли у кућу, скочила сам и ја на ноге и потрчала за њима. Наишла сам на-закључана врата. Нисам се усудила да лупам. Пошта сам брзо иза куће, на споредан улаз који је водио у трем кроз један мали ходник поред кујне. Ушавши у кућу прво сам угледала Јаначековицу како стоји уз стаклена