Naša pošta, Aug 01, 1931, page 11

198

Петре, прими топло братско поздравље од твог свагда искреног бив. учитеља Бран. ђ. Бујдића.“

Овако су свагда радили ови, не само велики стручњаци и неуморни трудбеници, него и свесни национални радници, широких погледа.

„И. т. весник“, пак, служио је 40 година, не само као стручни часопис, него и као уџбеник и спона између п. т. т. службеника Србије и Црне Горе, који су, и ако географски и политички раздвојени — били једна стручна и духовна фа-

милија. ПЕТАР М. МИЛИЋ,

директор пошта и телеграфа у пензији,

ГЛАВНЕ ОДРЕДБЕ НОВОГ ПРАВОПИСНОГ УПУТСТВА

О ;

ПТ Лодела на слогове

1. При подели речи при крају реда сугласник треба увек пренети у идући ред: мо-ти-ка, во-де-ни-ца и сл.

2. Кад дођу по два сугласника у средини речи, они се опет преносе у идући ред, т. ј. додају идућем слогу:

а) ако је први сугласник с, ш, 8, ж, а други ма који сугласник нашег језика: ла-ста, не-што, по-вно, слу-жба, ли-шће, гро-жђе, ја-сно, бра-шно и сл.; |

6) ако је други сугласник л, љ, р, в, ј, а први ма који од осталих сугласника (сем ових пет): све-тлост, па-жљив, пе-дља, ти-ква, о-ру-жје, ва-тра и сл.; |

Ипак, ако после р у јужном изговору долазе је и е, онда р "и ј иду заједно: ко-рјен, го-рје-ти, по-вје-емо и сл.

Сви остали сугласници се раздвајају, те један остаје на крају реда (т. ј. слога), а други се додаје идућем: кор-па, мајка, ов-са, вам-ка, мач-ка, леп-ши, пер-је, мар-ва, ор-ла,слав-ље, зад-њи, диг-ни и тд.

8. Ако се у средини речи наиђе на више од 2 сугласника, онда се они који могу ићи заједно додају идућем слогу, а остали остављају на крају претходног слога: грам-кљив, пред-внак, срп-ство, о-штро, рот-ква и тд.

4, Кад је нека реч сложена из две речи, онда се предња реч сматра као васебна, ако се и осећа њено основно значење, па се њен крајњи сугласник не преноси ув идући слог: најо-пре-зни-ји (а не на-јо-превнији), рав-а-вна-ти, бев-бедност, рас-те-ра-ти, над-ла-га-ти и тд.

Ово правило је прилично компликовано, док је раније вредело правило да заједно иду сви сугласници којим се може почети нека реч. Као практично упутство ва дељење слогова,