Naša pošta, Jul 01, 1933, page 30

108

За поделу држ. пошта из редова, поред важности места, веома би потребно било установити број радних јединица који би морале имати поште, да би добиле 1], Ц, Ш1 или ЈУ ред. Чим која пошта, својим саобраћајем, достигне онај "број радних јединица за већи ред, требало би је превести у "одговарајући ред. То би најтачније одговарало правој подели пошта на редове. Тај критеријум установљен је за уговорне поште, те зашто се не би применио и на државне поште, које сачињавају и достављају статистичке податке, доказујући тако величину свога саобраћаја> Такву поделу требало би вршити сваке друге или треће године.

Једино за превођење уговорних пошта у М ред државних пошта предвиђено је да такве поште морају имати го„дишње преко 35.000 радних јединица. („П. т. весник“ 23/931)

РАДИВОЈЕ АРМЕНКОВИЋ, · П. т.чиновник Београдске дирекције пошта и телеграфа“

ПРАВО

Пресуда Врховнога суда у Сарајеву Кр. 267-1930: Када поштар на упутницама потпише адресата и потврди да је адресат сам потписао, учинио је дело из 5 -897 П одељ. К,з.а не два дела, једно из 6 319 К. 3. а друго из 5 397 ПК. з. Поводом ревизије оптуженог уверио се овај «суд, да је на штету оптуженог повређен материјални закон тиме, што је дело оптуженога квалификовано као злочин утаје из 5 319 К. з. злочин против службене дужности из б-а 397-П К, з, те оптужени оглашен кривим за два кри„вична дела и ако су у његову делу садржана само обележја кривичног дела из 5 397-1 К. з. Оптужени је наиме према тврђењу првостепеног суда,у својству помоћног поштара на упутницама које су му приспеле за фра А. В. и које су гласиле на 2500 д. сам потписао адресата и потврдио, као да је сам адресат потписао примитак. Он је дакле са службеним жигом оверио исправу са неистинитом садржином. Тиме би оптужени починио преступ из 8 397-1 К. з. Али како се у 397-1 К. з. наводи: „ако ово учнни државни службеник у намери да себи или другоме прибави какву корист или другог оштети, казниће се робијом“, а суд је утврдио и.ову намеру оптуженог, јасно је, да су у делу оптуженог садржана сва битна обележја из 5 397-1 К.3. Овако се квалификовање потпуно слаже са утврђеним фактичким стањем, јер је оптужени само помоћу фалсификата дошао до ознаке новца, а фалсификат и службену потврду је учинио у намери да себи прибави корист, коју је у истину и прибавио.

Злочинство утаје при вршењу јавне службе починио би „оптужени, ако би на други начин, а не фалсификовањем ис-