Naša pošta

108

За поделу држ. пошта из редова, поред важности места, веома би потребно било установити број радних јединица који би морале имати поште, да би добиле 1], Ц, Ш1 или ЈУ ред. Чим која пошта, својим саобраћајем, достигне онај "број радних јединица за већи ред, требало би је превести у "одговарајући ред. То би најтачније одговарало правој подели пошта на редове. Тај критеријум установљен је за уговорне поште, те зашто се не би применио и на државне поште, које сачињавају и достављају статистичке податке, доказујући тако величину свога саобраћаја> Такву поделу требало би вршити сваке друге или треће године.

Једино за превођење уговорних пошта у М ред државних пошта предвиђено је да такве поште морају имати го„дишње преко 35.000 радних јединица. („П. т. весник“ 23/931)

РАДИВОЈЕ АРМЕНКОВИЋ, · П. т.чиновник Београдске дирекције пошта и телеграфа“

ПРАВО

Пресуда Врховнога суда у Сарајеву Кр. 267-1930: Када поштар на упутницама потпише адресата и потврди да је адресат сам потписао, учинио је дело из 5 -897 П одељ. К,з.а не два дела, једно из 6 319 К. 3. а друго из 5 397 ПК. з. Поводом ревизије оптуженог уверио се овај «суд, да је на штету оптуженог повређен материјални закон тиме, што је дело оптуженога квалификовано као злочин утаје из 5 319 К. з. злочин против службене дужности из б-а 397-П К, з, те оптужени оглашен кривим за два кри„вична дела и ако су у његову делу садржана само обележја кривичног дела из 5 397-1 К. з. Оптужени је наиме према тврђењу првостепеног суда,у својству помоћног поштара на упутницама које су му приспеле за фра А. В. и које су гласиле на 2500 д. сам потписао адресата и потврдио, као да је сам адресат потписао примитак. Он је дакле са службеним жигом оверио исправу са неистинитом садржином. Тиме би оптужени починио преступ из 8 397-1 К. з. Али како се у 397-1 К. з. наводи: „ако ово учнни државни службеник у намери да себи или другоме прибави какву корист или другог оштети, казниће се робијом“, а суд је утврдио и.ову намеру оптуженог, јасно је, да су у делу оптуженог садржана сва битна обележја из 5 397-1 К.3. Овако се квалификовање потпуно слаже са утврђеним фактичким стањем, јер је оптужени само помоћу фалсификата дошао до ознаке новца, а фалсификат и службену потврду је учинио у намери да себи прибави корист, коју је у истину и прибавио.

Злочинство утаје при вршењу јавне службе починио би „оптужени, ако би на други начин, а не фалсификовањем ис-