Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

90

нику, који је пресуђивао. спорове, па те пресуде утврђивао и сам Магистрат (стр. 77) То се још боље види из ових прилога:

По пресужденију терговапа Шебачких Г. Јанка Поповића бинбаше, Васе Лукачевића. Петра Попадића, Илије Скелсџије и Петра Ћосе плати Тодор Лазић Цвегку Зворничанину 110 гроша (стр. 211).

Дошо к суду Г. Прота Николаје Смиљанић Шабчанин и прејавио Ђоку Милосављевића Шабчанина за његов бивши ортаклук. Тако ми у присуствију терговаца Николе Чаркажије и Тодора Перкића пресудисмо: да Ђуко плати 64 гроша и 20 пара у два кварта (стр. 217 и 218), Колика је и каква била калзуштина, показује

пример: да је Митар Мрцајло из Шапца добио од Ђорђа Осаћанина из Богатића 15 гроша калауштине на _ 10 свиња, на свако по 20 пара (стр. 59). Ивтересно ] је: међутим, ово:

Свидетелство.

Даје се именутом Николи Музикрави из Бечња, Рудничке наије, како он пред славним магистратом Шабачким, дао јест 800 гроша Јовану Ренавцу, житељу Шабачкому, у име свиња на овај начин: да Јован Ренавац купи свиње Николи Музикрави под калаузштину. Обавезује се Никола Музикрава дати Јоваву Ренавцу од главе грош калаузштине. Тога ради даје се ово свидетелство, да нико неби могао скупитим

· свињама на пут стати за Јована Ренавца дуг, зашто Ренавчеви нису, негол Николе Музикраве (стр. 85).