Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

зе в |

Зато се код дућанџија у вароши и не осећа сна живост око припремања робе ради продаје каква је у варошима старих граница обична појава у очи пазарног дана и самог тог дана изјутра. А како сељаци и других дана ретко у варош долазе да што купују, то су дућанџаје и занатлије упућени готово само на месну публику. Стога би за већину њих био прикладан онај одговор једног Јеврејена у Шумадији што га је, жалећи се на рђав пазар, дао. једноме питачу: „Како ће бити пазара кад нема ни једног пазарног дана: у понедељак демонстрација, у уторак прокламација, у среду лимунација, у четвртак депутација, петак турски светац, субота наш, недеља ваш !“.

Али, зато пазарнога дана многи дућанџије занатлије, старинари и т. д., износе своје израде и робу на само пијачно место, онако као што је чињено негда приликом панађура у старим границама. Месне дућанџије и занатлије заузму сву предњу просторију пијаце, а тек позади су сељаци са својим производима. Ових је, готово увек, мање него оних првих.

Кад дођете на пијацу, онда наилазите управо ва продавнице дућанске робе и занатлиских израда ; ту су огледалца, чешљеви, минђуше, дугмета, миришљави сапуни, разноврсне ситнице дућанске, мед, пекмез, врући ћевапчићи, топло јело, јабуке, крушке, колачићи, разноврсна мезета, печено кестење, алва, боза, хлеб, ковачилук, браварске, дрводељске, ли-

_марске израде, платно, чарапе, разноврсно одело,

јаглуци, убруси, сир, масло, јаја, старо одело, печење, пржена риба, крахер, кашике, ножеви, бритве, пр-