Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

а ан.

жуви, столице, решета, пресни опанци, нануле, бурази,'

џигерице, вуна, помада, бријачи, ковци, новчаници, муштикле, чибуци, шамије, појасеви, ораси, грнчарија,

зембиљи, асуре, штапови, прстење, цветови, луч'

(борина), лимунови, поморанџе, смокве, суво грожђе, џенарике и шљиве сушене на сувцу, јабуке и крушке исечене на кружиће и сушене ва сунцу, брашнарске радње крчме брашно на оку двеит,Дд.ит.дД. Од ових мештана се сва публика, и месна и селска, снабдева са свима животним намирница: а:

они и од сељака, раније, покупују толике сељачке

произведе (на пример: јабук.. хрушке, скр ит. Дд.), па их после продају на крчму, на ситно, не само варошкој публици, зећ и самим сељацима.

Тек иза ових продавница — и пошто се прођу

месни баштовани — настаје права сељачка пијаца, мала, незнатна, с малим количинама пшенице, ражи, јечма, крупника, овса, кукуруза, пасуља, брашна и т. д. На 500—600 места месних продаваца једва да дође 80—100 места продаваца са села.

· Тако' пазарни дани овде праве утисак: да су они ради тога, да се на њима и варошавима и сељацима прода роба варошка и од пољопривредних производа поглавито оно што варошави раније од сељака купе па их, после, скупље на крчму продају, — место да је дан у који сељаци догоне своје производе, продају варошанима и снабдевају их животним намирницама !

Извесно је тако било и у старим границама негда, у своје време. Ја то не памтем, ма да ми је доста солидан број годива и ма да сам запамтио многе привредве манифестације што су садашњем

.