Naša stvarnost

49 NAŠA STVARNOST

koje se ita pojava ostvarila, bilo kao pokret, bilo kao politički režim.

Od doba kada je knjiga štampana, dogodile su se u Evropi i u svetu mnoge promene, o kolima se mora strogo voditi računa, ako se hoće sagledati njihov dalekosežni smisao i domašaj: „S jedne strane, fašističke diktature napredovale su za čitavu etapu na putu koji vodi ratu... Sa strane antifašističkih snaga, evolucije nije bila neznatnija. U krilu proletarijata kao i medju srednjim klasama*, oči su se otvorile za nužnost jedinstvene borbe protiv pretnie fašizma . . . Tako položaj II Internaciona!e nije isti kao za 15 godina koje su sledile ratu. Poglavlia ove knjige o social-demokratiji koje analiziraju njenu ulogu u periodu 1918—1993, tretiraju pitanje na istoriskom planu i lako treba i da se čitaju”. (Str. 11, 12.) Potrebno ie bilo istaći ovai momenat, kako se ne bi, sa gledišta promene izvesnih političkih odnosa od presudnog značaja, i obzirom na novu taktiku izvesnih političkih grupacila, pokušao revidirati i smisao dogadjaja pre tih promena kao i politička uloga pojedinih učesnika u njima. Politički se odnosi nisu promenili radi pukog eksperimentisania, već su bili, kao plod već prilično zrelih iskustava, rezultat novonastale medjunarodne političko-ekonomske situaciie i novih zadataka. A bez obzira na neminovne nesigurnosti i lutanja u ocenjivanju novih dogadjaja, ovi ne mogu, a da ne ostanu, kao i oni koji su im prethodili, „na planu istorile”, na planu, dakle, na kome se istoriska odgovornost ne može izbeći.

Dutt s pravom ukazuje na to da je fašizam često prikazivan kao isključivo izraz sile, i kao izraz nacionalne obnove, a umiranja dekadentnog liberalizma. Takav opis ostaje primitivno orudie ispitivanja, ako se ne nadoveže na posmatranje fašizma u odnosu na sve tendence savremenog društvenog kretanja, čiji le izraz i odraz, i ako se ne prodre u njegovu ekonomsku i tehničku osnovicu. Tek tada će se moći proceniti u čije se ime, sa kakvim garantijama ili na osnovu kojih tekovina, fašizam pokušava pretstaviti kao jedinstveno rešenje aktuelnih društvenih problema. Ali tada će se videti da fašizam ne pretstavlja nikakvo njihovo rešenje, već naprotiv krajnje pooštrenje svih društvenih suprotnosti, „društvo u ratu protiv sebe samog” (str. 20), i da on ne može biti poslednia reč čovečanstva o sebi.

Polazeći od „osnovnog shvatanja razvoine sposobnosti pro„izvodnih snaga kao sredstva za ocenjivanje progresivnosti ili nazadnosti izvesnog: društvenog: poretka” (str. 27), Dutt analizira najpre u perspektivi poslednjeg stoleća stanje današnje teh-

* „Srednje klase” je u francuskoj uobičajeni izraz za medjuslojeve ili srednje slojeve, u koje, kao što je poznato, spadaju sitni trgovci, srednje i malo seljaštvo, zanatlije, samostalni radnici, mali rentieri, liberalne profesije, nameštenici trgovačkih, tehničkih ili administrativnih nadleštava.