Naša stvarnost

50 NAŠA STVARNOST

u praktičnim pitanjima i u koliko su apsorbovani direktnim potrebama svakodnevnog života stranke, oni postepeno gube sposobnost da obuhvate jednom vizijom vitalne njene interese i da na njihovom ostvareniu rade. Što su više primorani da se posvete ovim pitanjima, sve im manje ostaje vremena i želje da se bave izučavanjem velikih i zamašnih socialnih i političkih problema, a u isto vreme njihova procena velikih problema se udaljuje i od doktrine i od stranke. Osim toga, oni postaju surevnjivi i nepristupačni prema svakom pokušaju u stranci ili van nie da se sva ta zamašnija, „nerealna” i „nepraktična” pitanja šire i dublje zahvate. Birokratizam, kroz koji vodistvo mora da dela ako se ne pretvori u njega, ije, po rečima A. Vebera, zakleti neprijatelji individualne slobode, svake smele inicijative u politici i doktrini. Zavisnost birokrate uvek od nekog „višeg” na hierarhističkim stepenicama, guši ličnost kod njega i nameće njegovim radnjama pečat nečeg neverovatno sićušnog, uzanog, cepidlačkog, filistarskog. Birokratski duh je bez zamaha, bez smelosti, on se okreće u svojoj „nadležnosti”, kao zatvorena ptica u svome kavezu. Otuda, birokratizam obara karaktere i moralno je bezličan. Birokratizam je izvor psihologije „napredovanja”, rada „po dužnosti”, manije unapredjenja i ordena, ulagujuće i hipokritske servilnosti prema „višima” i gordog, despotiskog, komičnog ponašanja prema „nižima”. Birokratizam je protivan svakom kretanju, svakoj novini, svakoj promeni i svakom istinskom napretku. Birokrata mrzi novo isto toliko koliko i tvrdica račun koji ima da plati. Birokrata stranke je politički rentier i ideološki tvrdica.

Birokrata se, zatim, pretvara, hteo ili on ili ne, voleo on ili ne, u jedan točak ili točkić strankine mašinerije u kojoi se njegova ličnost potpuno gubi. Otuda, njegova umirena savest, samozadovoljenje i naduvena važnost. Svaki misli od njih da je personifikacila onog sve koje se zove stranka i tai deo se oseća fatalno pogodienim ako ma koji drugi deo (drugar) bude napadnut. Ovo sve uzima veće, grofesknije razmere u birokratiji državnog aparata. Dodajte tome veliko. samopouzdanje birokratije („stručnjaci”, „učeni ljudi”) kojia je lako i površno ubedjena da ona bolie poznaje interese, pokrete i raspoloženia kod mase nego masa sama. Mišljenje koje nije uvek lišeno osnova, ali koje ie najčešće izraz jedne pretencioznosti i preteranosti spojene sa birokratskom ravnodušnošću i nemanjem simpatija za masu. Ipak, funkcioner stranke je manje izložen od svog: kolege iz državnog aparata da se pretvori u fosil, jer, u većini slučajeva, on ie primoran da vrši dužnosti koje ga stavljaju lice u lice sa masama: on putuje radi propagande, prisustvuje mitinzima, govori, piše. Ali, u svakom slučaiu, birokratizam, koji je tehnička nužnost strankinog mehanizma, nosi u sebi skoro uvek tragove oligarhiske ideologije koia vodi u većini slučajeva zaboravu svih istinskih demokratskih načela. Bezbroine činjenice, uzete iz isto-